Просветни гласник

НАУКД II НАСТАВА

417

Манастирпда, итд. А треба; ластавица, беседите, котарица, јагодама, Лепосава, девојка, Рановац,^Витбвница, варошица, Петровац, кошницама, пожаревачком, животиње, Икона, Медница, авлија, дисица, стодицом, вратима, тпчија, браник, мастидо, крижуља, избавише, хартија, кутија, држаљица, секира, земљопис, шешир, Мапастирица итд. Треба деци показати да увиде: како је у вишесложених речи, а нарочито у тросложних и већих акценат обично на првом или другом слогу, и махом јак (бидо јаки кратки н. пр. секира, или јаки дуги , н. пр. Рановап, Витовница). Код једносложних речи а чешће и код двосдожних акценат је правилан и у њих, н. пр.: прав, здрав, крупан, кућа, сено, во, дађа, нбж, кожа, ружа, цвеће, маљ, круна, виле, јаре, вук итд. При читању у свима разредима сваки израз, сваку реч за коју би рекли да нису могди научити, објаснити бар у две-три речи. Не треба се варати тиме, што су неке речи и неки изрази прости и обични (за нас), јер то неће бити увек просто и обично деци. Г. 1894 ми један ми ђак у целој школл не знаде шта је то орање; рекоше ми: „То су ораси!" ... Не знадоше још шта је свећа, трње, мач, гусле итд., што некоме може чудно изгдедати. Али треба знати, да нису од кога имали чутн како се то српски зове. Језик, којим говори дечја околина сиромашан је речима које означују неко душевно својство, као и свима оним изразима што се зову „ миелене " именице. То не губити из вида, да не би била „еамовоља" што и „бољи", „зло" што и „зоља", ,законитост" што и „теетија" итд. Ч. Кладуровски.