Просветни гласник

ОДЕНЕ И ИРИКАЗИ

419

фија, интелектуални утицаји, рационализам и иедагошки иогледи, црквене реформе, иолитичке идеје, родољубље, језик, књижевне особине, оишти иоглед на његов рад и његово меето у ериској књижевности". Као што видите, свих 11 одељака засебни су, а питаћете: зар «е из „биограФије" не може да види, на пр. „карактер" Доситејев, „родољубље" и друго? Разуме се да се и Доситејева „биограч>ија" није могла написати без помена о „карактеру, родољубљу" и другом што је распоређено у 8 засебних одељака. Ту је г. Скерлић урадио овако. Под именом „биограФија" речено је о животу Доситејеву кратко и о свему номало. А под именом: „Карактер, родољубље" игд. развијене су епизоде „биограФије" у засебне одељке. Међутим све је ово могло бити стављено у „биограФију" подељено у неколико засебних ставова. Што није тако учињено морадо се често понављати из „биограФије" и тако је без потребе умножен број страна. Рецимо да се и овакви распореди примају у Академији, али не разумемо, шта доприноси јединству расправе о Доситеју, ако се — у одељке који чине неки духовни портрет Доситејев — стави и „библиограФија". Зашто тако није урадио г. Скерлић са „бибдиограФијом", на пр. код Рајића и ОрФелина ? „Био гр а фиј а". Ова је партија недовољна за академиску књигу, али се, као што рекосмо, допуњава одељцима: »Карактер, Родољубље" итд. па ипак велики део живота Доситејева био само овлашно додирнут. На пр. знамо, да је сав живот Доситеја као човека, а не дечка и младића, Формиран у Далмацији, Грчкој, Трсту, Венецији и Бечу. У тим местима „Средина" материјална и духовна утицала је на Формацију великог дела живота Доситејева. Па кад г. Скерлић то није приказао у „Средини и утицајима", онда се то није могло пропустити у „БиограФији" Доситејевој. Нарочито је требало, бар овде, да се види „средина" живота у Далмацији, Трсту и Бечу за доба Доситејева бављења тамо. То је било много важније него што је у име „средине" у овој књизи причано како граничари носишс- „ћурдије и шалове". Тим пре требало је ову Доситејеву „средину" приказати што и сам г. Скерлић каже да у Далмацији: „у маломе, почиње Доситејева књижевна дедателност". Због овог недостатка може се рећи да у овој књизи није ириказана Ђ средина" најважнијег иисца 18 в. „Карактер". Каже даје Доситеј „био тих, кротак, топлога срца, сеетименталан, сузне осетљивости" итд. Мислимо да те, одавно познате, особине Доситејеве чине темпераменат и нарав а не карактер. Ставља укарактер: „Оно силно поштовање, нрема Доситеју, даје се објаснити великом духовном надмоћношћу". На једном месту каже: „Својим карактером Доситеј чинио је врло јак утисак на све који су га познавали", а мало даље: „извесно је да код Доситеја има више но што би требало иопустљивости, готово понизности путујућег калуђера и