Просветни гласник

420

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

претеране љубазности домаћег учитеља". Таквим и тако еложеним реченицаиа миеди г. Скерлић да је приказао Доситејев морални карактер. „Ин тедекту алн и утицаји". Под овим називом испричано је, где је, и кад је шта Доситеј читао и учио. У опште садржина овог одељка није нова и ако има доста добрих детаља. Али је ова партија и неиотпуна, није приказана Доситејева естетика и морална Философија, па и о утицају наука нема скоро ни речи. Пре смо рекди даје овом паргијом г. Скерлић негирао значај „ЈозеФинизма" за Доситејево интелектуално развиће, сад пак напомињемо да је ову партију требало учинити општом за све писце и либералног духа људе међ Србима 18 века, Јер кад. се говори о „интелектуалном утицају" на Доситеја природно се намеће питање, какви су утицаји Формирали интелект Јанковића, Мушкатировића, Соларића и других. Ти, и многи други Срби онога доба нису први пут из Доситејевих књига осетили драж слободних идеја 18 века. То каже и г. Скерлић овим речима: „Доситеј никако није подстрекач антиклерпкализма у Српском друштву на крају XVIII века, он је највиши и идејни израз борби. Еултурни световни елементи српског друштва већ су увелико имали ако ништа друго а оно бар осећања, којима је Доситеј дао сувремени и књижевни израз. Да тога није било, Доситеј не би брзо стекао толики број читалаца". Ово јасно казује: за осветљене духовног преображаја у Срба 18 в. није довољна само код Доситеја говорити о „интелектуалним утицајима", јер успех новим идејама међу Србима нису омогућиле само Доситејеве књиге. Ђила би новост научна иоказати интелектуални и други утицај на све писце и читаоце сриске 18 в. А како је само Доситеј добио своје иросветничке идеје, сада прича о томе није никаква новост за науку о српској књижевности ! „Рационализам и педагошки погледи". Зар у „интелектуалне утицаје" не долазе ови рационалистички и педагошки „погледи"? Какојемогао Доситеј до „тих погледа" доћи без „интелектуалних утицаја"? Ако се мислило више говорити о Доеитејеву рационализму и педагогији, онда је зато потребна нарочита расправа. Иначе ових 7 страна о томе могле су доћи у претходни одељак, јер се њима не расправља ништа нарочито. „Црквене реФорме". Овде је великим делом поновљено оно из „ ЈозеФинизма". Доситеј није извео ни једну реФорму у српској цркви, већ само био критичар по неких заблуда проста света и свештеника. Али му то ни најмање не може дати назив „црквени реФорматор". „Под итичке идеје". Није требало отварати нарочити одељак, да се каже, како Доеитеј није био демократа, него пристадица „просвећеног деспотизма 18 века". Бар да је то доказивање била нека на-