Просветни гласник

424

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

многом другом, које се очекивало наћи у књизи Академије под именом „књижевне особине". Још но можемо оћутати, како г. Скерлић и у овом одељку довољно не одваја своје идеје од туђих. На пр. он каже: л анегдотама, добродушннм и интимним тоном, Доситеј опомиње на Љубомира Ненадовића, којем је у многоме служио за узор". Међутим ово је одавно познато, а пре г. Скердића нарочито је то нагласио Љ. Недић, па је требало бар у „азбучном регистру" да се то назначи. „Општи погхдед на његов рад и његово место у српс^ој ^њижевности". II поред многога уздржавања морамо рећи, да је овај одељак, после претходних, заузео ово место и добио ово име — но све неприродно, ни по каквој другој логици сем по оној у изреци: Беиз ех таћсша. Како је могао г. Скерлић прећи на закључак, т.ј. на „Општи погдед" Доситејева рада, пре него што се тај рад у ма каквом обиму и облику не прикаже. Приказ Доситејеве биограФије, његова духовна портрета, нешто речи о његову књижевну језику и стилу, без примера на тексту, то еве није ни половина од онога што се зове квалиФИкацпја Доситејеве личности духовне и његова рада иисаног и другог. Овде нема ни речи о Доситејевој школи, политичком и друштвеном значају у Србији, није приказана ученост Доситејева, нити се зна у чему је Доситејево знање било највеће; не зна се из ове књиге које је Философије био присталица Доситеј, нити какав је и у којој висини био он сам као философ . Такође није без научног значаја оценити колика је стварна вредност Доситејева знања класичних, нових књижевних и некњижевних језика. Г. Скерлић је говорио, и то укратко, само о „књижевним особинама" Доситејевих књига и рукописа, а Доситејева писана дела само су једном страном „књижевна", а по свима другим особинама својих списа Доситеј је био просветннк више него писац. Па.је важна ствар знаги, што тачније, чији је био ђак Доситеј у науци и философији 18 в. Није се Доситеј образовао читањем новина, већ највише књигама и као слушалац универзитетскн. и ирема томе не може се научно приказати просветитељска улога Доситејева, док се, бар у крупннм детаљима, не прикаже стање ондашње опште просвете, наука и ФилосоФИЈе с религијом. У томе је модерна тежња науке књижевне о Доситеју! Г. Скерлић није ни покушао да нам прикаже детаље извора Доситејеву образовању научном, философском и књижевном, већ место тога само неколике овакве реченице: „он је ђак практичног, утилитарног, тенденциозног, безличног и објективног рационализма XVIII века". Данас такве реченице, без приказа извора, вреде још у средњој школи, а оне су речене о Доситеју много пре ове расправе г. Скерлића. Не тражи се данас у име науке о Доситеју толико његова биограФија и духовни портрет — то је и пре г. Скерлића било