Просветни гласник

НАУКА Н НАСТАВА

449

Година штампааа није назначена ни у једној књизи, ади се она лако сазнаје из предговора ка Новом Завету. Ту 1557 вели Трубар: „Седам година раније одлучио сам покушати може ли се виндски (и хрватски) језик писатп латинским или немачким ппсменима; покушај је успео и ја сам наштампао..итд. Према томе остаје да су поменута три рада гатампана 1550 године. Ми данас можемо замишљати интересовање при растурању тих првих књижевних огледа као и све тегобе које су те послове пратиле. Неписменост у маси, оскудида у средствима и сметње са службене стране упућују нас на претпоставку, да је у прво доба штампан само мањи број примерака и да се и он растурао пажљиво, по мллој цени а често и бесплатно. „Трубар је — вели Соколов, 27 — добро знао свој родни крај, па је, према томе, могао предвиђати да материјалнога успеха од продаје књига не треба очекивати, те је иитање: шта га је побудило на издатке тако велике? шта га је одредило да се подвргне погибли која прати тај посао? Несумњиво — не материјални рачун, не кориснп изгледи. Нреданост делу реФормације ? Частољубље, жеља ирославити своју реФорматорску делатност? Али Трубар је могао реФорматорску делатност прославити и не излажући се толиким погиблима и спокојно живети у своме новом отачаству. Шта га је одредило да књиге штампа словенски? Шта га је побудило поново — као што ћемо видети — враћати се у Крањску где му је грозила стална опасност? Не користољубље и частољубље, не празна слава већ једино преданост делу реФормације а у подједнакој мери и љубав према „бедном, простом и добродушном" народу. Трубар је био патриота чистог и благородног значаја". После овога првога штампања Трубар је ћутао некпх пет година — до 1555. Вероватно је да му је требало времена опоравити се материјално од учињених жртава, а уз то је природно мислити да је очекивао из домовине резултате првога рада, како би према њима одредио, по потреби, нов начин даљега делања. За време овог раздобља он је добио угодније место у Кемптену 1552, а још је важније што је 1553 или 1554 најдаље ступио у везу са знаменитим Вергеријем, личношћу врло важном како за даљи рад Трубаров тако и за историју појаве која нас овде интересује. Петар Павле Вергерије рођен је 1498 у Каподистрији. Правне је науке свршио у Падови на универзитету, а по том је био судски чиновник у Верони, Падови и Млецима. За тим се закалуђерио у Риму. Уживао је за неко време особиту наклоност папину, био је даровит дппломата, па је ишао по највећим дипломатским мисијама у Немачку и др. На једном таквом путовању 1535 еастане се са Л.утером кога особито заволи. Идуће године постане бискуп и наскоро пређе у Каподистрију. Године 1540 био је на вормском сабору, где не оправда