Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

451

У Јеванђељу је предговор писан сдовенски. Ту се народу обраћа пажња на појаву те књиге; интересан је потпис: „ваши служабници и браћа В(ергерије) и Т(рубар)". Само Јеванђеље има осамдесет листова, а на крају се преводиоци препоручују модитвама читаочевим правдајући се за евентуалпе грешке у књизи. У првој групи књижевнога рада свога Трубар се служио немачким писменима; овај, пак, рад и сви који за њим долазе штампани су латиницом. Буквар или абецедаријум има, осем таблице, тринаест страна текста где су: символ вере, оче наш, десет заповести и молитва Господња на талијанском језику што је, по свој прилици, рад Вергеријев. Катихизис је у ствари ново издање пређашњега катихизиса. Прештампан је поглавито због нових, подеснијих, писмена латинских место пређе употребљених немачких. Одмах за овим послом Вергерије је позвао Трубара да приступи преводу свега Новога Завета. Трубар је оклевао, очекујући из домовине одзив о покушају превода Јеванђеља. После неколико месеци дођоше и ти одзиви. Они су били необично повољни. Трубар је, вели се ту, учинио врло добро дело и велику корист Словенцима и Хрватима; обећава му се помоћ у даљем раду а нарочпто у превођењу на хрватски језик. То је Трубара осоколило, и он се, како сам вели, „с радошћу и љубављу" прихвати поменутога већега посла. Прво је изнова прегледао превод Јеванђеља по Матеју па је онда превео и остала Јеванђеља и Дела апостолска. Посао је свршио идуће, 1556 год. а штампао га још годину доцније под именом ирвога дела Новога Тестамента с обећањем да ће се, ако Бог да, и други део имати најдаље за годину дана или пре. Овде је важан дугачки предговор, писан немачки зато да би књижевни цензори били уверени како Трубар не говори ништа противно религији; да би показао Немцима бедно стање свога народа и заинтересовао их за њ; да се, даље, покаже како ни Вергерије ни Трубар не жале ни рада ни трошка да би се само имала цела библија на словенском и хрватском језику; најзад је то учињено и зато да би обратили пажњу на Факат како већ постоји нештамнани хрватски превод библије. Трубар се нада да ће Словенци већ почети слати децу у школе а тако исто да ће се између хрватских свештеника који живе међу Словенцима наћи неко који ће његов рад превести на хрватски. При крају предговора исказује наду да се неће слушати они који уче како прости људи и грађани нису дужни знати Свето Писмо и читати га. За тим долази молитва па онда цео потпис: Примош Трубар Крањац. Тај је предговор наштампан, у слободном преводу, и словеначки, а после њега долазе: кратка поука о свемоћи Божјој са лепом вињетом, оглед словенскога календара и увод у јеванђеља. Увод је права васпитно-богословска поука за чнтање свештених књига уопште и јеван-