Просветни гласник

452

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ђеља посебице. Нарочито је важна, у четвртом деду увода, Трубарова изјава у којој казује шта га је побудило на посао: одступање свештенства од праве вере као што је трговање с индудгенцијама, жеља доказати да само вера доноси спасеае, итд. Протестантско се учење Трубарово у том излагању иоказује јасно п отворено. За тим долазе Јеванђеља и аностолска Дела. Потпис је на крају: у Тибингену 1558 — што зиачи да је дело у штамиарији почето још прошле године. Тиме је завршена друга периода Трубарова рада, иериода Вергеријева. Наскоро посде тога и Вергерије сидази с позорнице јавнога рада. Он је преминуо 1565 у Тибингену, где је о трошку херцегову свечано погребен. У својој педесет-деветој години био се оженио ади деце није имао, У посебном испитивању засдуга овога човека, а у вези с радом Трубаровим, додази се до закључка да је Вергерије имао активног учешћа не само у давању директиве него и у непосредном раду превођења. II он је, на име, преводио Јеванђеље по МатеЈу и поредио га с Трубаровим преводом, који је био чистијега језика народног. На тај је начин Вергерије лренуо ствар и дао јој правац, прихватио је Трубара у важном часу, дао му средстава и могућности за рад и створио му —■ као што ће се даље видети — нове везе са другим знатним људима. Трубар је онда када се дично познао с Вергеријем, при крају јанЈара 1555 у Удми — највише требао такав човек који је, са друге стране, тражио својим опозиционим идејама помагача. Отуда је тешко дати првенство једном пред другим. „Без Вергерија (и доцније Унгнада) — мисли Сокодов —■ Трубар бн мучно што учинио, а Вергерије и Унгнад постигди би циљеве своје и без Трубара н. пр. помоћу Креља, Ђ. Дадматина и др." Шнурер, напротив, вели: „Укратко, Трубар не бн без Вергерија много, а Вергерије без Трубара не би нимало у овој ствари успео." За време тога књижевнога посдовања Трубарова и Вергеријева учење је нротестантско непрестано освајало земљишта међу Словенцима. Априда 1555 био је издао еиископ Урбан посланицу у којој позива народ да се чува кривих путова и да остане у правој вери својој. Исте је године бидо одобрено причешће зи!) и^га^ие, а 1556 и 1557 земаљски се одбор крањски обрати цару молбом за потпуну сдободу вероисповести. Његова модба није имада успеха али је ствар ипак ишда напред. Кад се већ стало радити о писмености и књизи, морадо се мисдити и о јачем напретку шкодском. У Љубљани је још 1543 основана Ллтинска Школа, као нека врста гимназије, која је доцније у јеку овога рада претворена у праву гимназију, а њени проФесори бејаху махом сдободоумни људи који су се шкодовади на универзитету у Тибингену. У Целовцу, у Корушкој, основана је 1563 виша шкода за шкодовање пдемићке деце; опсег се рада њена види и из тога