Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

491

паши, што и учини, а овај примивгаи Ферман поче да скупља војску за сво .ју намеру и да је спрема. Црном Хорђу је јавио и писао, али је своју намеру прикрио као змија отров. Црни Ђорђе му одговори и честита и призна га као једнога царскога пашу благодарећи Вогу и довлету што је пристао да да задовољење. Нарочито зомолп ХаФис-пашу да се не стара доводнти велику војску јер није потребно. Доста јо да поведе двеста војника а противу крџалија довољни смо сами, јављао је Ђорђе. Онда баш стиже и посланик хитајући да вест донесе. Он им каза све што је било; да је ХаФис-ага именован за пашу у Нншу кога је славнп диван одредио Ферманом за пату у Београду да би нас курталисао онога Гушанца Алије, или да нлс зароби. Тада је Ђорђе требао да не губи време, и у нротивном случају све да нреухитри. Он је заиста као оно добар војвода кад нужда захтева учинио своју дужност. Да га не би паша предупредио, он посла свуда уходе, а исто тако и страже да чувају. Али и оно псето није било ниже. Он је склопио страшан нлан т и то такав да са три стране ударн на Србе. Он је на томе радио и то смерно пре но што постане паша, тим пре што се дсси да, претходно отму од Срба Шабац, јер Срби узевши га, нису задржали и нису хтели да тамо ступе сталном ногом да се не би према дивану показали непослушни, и мислили су тиме да добију задовољење. Јерлије су оставили ту да станују задовољивши сс да протерају странце. Али једнога дана протераници Бег и Муеа, личинари, ударише на Србе изненада и учинише покољ иа затим утекоше и пођоше другим друмом. Па као да не беше доста зло што су учинили, него и пролаз пробише и ухватнше ширину. А несретни ХаФис ту је у Шапцу смерао да посгави своје лево крило, а десним да нападне Смедерево, центрумом пак надао се много да постигне. То је био његов план па .је чекао време и Боспа да се дигне. ХаФис је то радио и привидним кретањима узнемиравао је Србе док му се не укаже прилика коју је желео. Али није нншта могао да учини, јер н Срби нису спавали стојећи на мегдану, нитн су ирестали с трагањем и пажњом на кретања неиријатељева гонећи га. За бољу безбедност они решише да ношљу свуд чуваре да спрочавају Турке, али куда пре да стигну и сами одбију непријатељски упад? Једна шака људи где прво да чувају? Да ли ХаФис-пашу или Босну да држе ? Да се не би дакле показали непослушнн довлету и изгубили уважење и обзире, Срби се морали ограничити да прате турска кретања, а но могућностп да сс обезбеде и да их уходе, наравно кријући своју намеру да не бн нобудили сумњу У Турака.