Просветни гласник

-492

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Том дужношћу оптеретише Радића некадашњег капетана у ћееарској служби иротиву Турчина, који је затим под закдетвом војевао противу Француза. Напослетку за љубав отаџбине своје, реши се да да тамо оставку и дође у Србију. Тога дакле одредише да иде да се сучељи с непријатељем, ако се деси да удари. А највише му препоручише да се постара упасти у Стари Влах да би забунио Турке, а како су тамо сами хришћани, сви ће му се придружити те на неки начин и Босну узбунити и дати јој посла како се не би усудила да свом силом удари на Србију. Овај се маневар показа користан и сачува Србију од многих неприлика. Почео се и са препадањем као обично што бива у рату. Тако пострада Ваљево које Босанци препадоше на сам дан поклада, али ■оно што тамо покладоваше, преседе нм као отров, јер до сванућа учинише велики квар, али Ваљево не могоше задржати, пошто Јаков бсше стигао с војском и притеснио пх тако да су морали нобећи. Није их хтео пустити ни преко Дрине, али напослетку требало је да их пропусти, јер навалише Бошњаци као ројеви. Црни Ђорђе чуо је за то пре но пође, па похита у помоћ са триста иегаака и толико коњаника, али пре но што се нриближи тамо један му каже једно а други друго. Нарочито му Јаков као и попа Л.ука рекоше, да и по десет глава да имају опет им неће бити могуће да ударе на непријатеља. Тада Ђорђе стаде и скочи с коња па од свога момка заиска опанке, и коњици заповеди да иде напред а сам с пегаадијом оде да удари на непријатеља, на кога осуше хаку ватру да су је добро упамтили и причали они који су живи остали. Друго Живковићево путовање у Дариград. Подмукде намере ХаФис -пашине противу Срба и други догађаји. Ствари се изменише п примирје се прекрши. Почеше чарке као и пређе, те Срби буду приморани да трче Порти. Опет изабрагае Живковића да иде у Царпград и да види шта ће бити, а с друге стране послаше војску на супрот ХаФис-паши да га заустави, јер се та псина била решила да се упне из петних жила па да их упропасти. Замишљао је несрстник да продре у Београд и Ниш као други Пазваноглпја у Видин. Тако је и ХаФис хтео да се с њим сравни и нспрестанце ,је начине измишљао да у корист својих злих намера баца удицу. Спаљење Ваљева сломило га, па и ако је насео опет му срце није дало мира, већ се уздао у Дрину, на ону силу то јест које је било као скакаваца. Отуда је изгледао срећу, или бар да спречи Србе да не могу напустити своја места, па да буде слободан да ради што хоће.