Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

493

Прво Ха#ис натера оне проклете Карановчане и крџалије да на неки начин јурну и уђу у Ужице и да га разоре. Како јс сриска војска била далеко оданде, они нису страховали за свој план најурнуше као жедни пси и продреше у Ужице као побеснели пошто је отпор био слаб и није било кога да их спречи, не знајући какав их крај чека. Па кад их Ђорђе с војском изненада нападе да спасе Ужице, Турке обузе страх и трепет па се дадоше у бегство. Срби навалише и осуше на аих ватру не дајући им да беже и плен да пднесу те су морали све оставити само да главе изнесу. Борђе се дао за њима па им не да ни стати ни дахнути. Напослетку једва стигоше на зборно место у Карановац који нм је био као гнездо неко а и пре рата служио као уточиште и боравиште свпју оних лопова који су се одатле разилазили по околини. Шта су они каравана напали за наше време и колико наших људи побили! Памтећи све ово што су неки моји пријатељи код којих сам служио и други моји познаници патили, то не могу никако да прећутим нити јауке да заборавим докле сам год жив. Причам дакле то да зна сваки каква је то варош била. А кад Турци ту стигоше, једва уђоше један преко другога мислећи несрећници да су се већ спасли. Али чим сјахаше да одахну, а Ђорђе их изнебуха препаде и осу на њих ватру са три стране не давши им ни подне да дочекају и вичући својима: Држ'те се јунаци; истрајте само један еат, аа &е све ово бити иусто. Како рече тако и би, јер је свима познато да је те врагове уништио, Карановац спалио не оставивши ништа осил једне џами.је у средини да стоји. Пораз и пропаст ХаФпс-паше. После заузећа Карановца требало је Србима да чувају босанску границу, јер с те стране никад нису ичали мира од честих напада и прсласка преко Дрине. Ту страну Срби су и пре чували, али не тако строго и сигурно јер нису могли од оних Карановчана Ха#ис-пашиних. Али после ове пропасти, они не дигоше више главе као да им се осече лево раме. Ири свем том, онај угурсуз ХаФис-паша опет хтеде да покуша ударити нарочито дссним својим крилом, па затим центрумом да их сатре. Пратећи све то, Ђорђе буде приморан да им изађе на сусрет, па ако безбедност захтева и да их нападне. Према томе дакле одредише Миленка и Петра Добрњца да иду с војском против ХаФис-паше и да га чекају. А како ми се чини беше август месец кад ови пређоше на другу страну Мораве са хиљаду осам стотина војника с којима је био и неки Ганга. Они су требали да стану у селу Иванковцу