Просветни гласник

498

ПРОСВЕТНИ ГЛАССТПК

него се досети једном лукавству које им заиста веома поиоже. Писа им да се Ђорђе са својом трупом на пут кренуо и да долази хитно. Кад су ово у логору прочитади, у часу допре вест и до непријатеља и само име његово све је нрепал.о, а камо ли Господар да је сам лично ту био. Али се Турци ипак стидели да се врате онако без икаквог успеха. Зато се решише да ударе на Младена и Станоја Главаша док Ђорђе не стигне. Али Станоје учини један маневар да превари Турке. Једиог јутра по дубокој тами устаде и нре сванућа пређе нреко једног брда са хиљаду двеста извежбаних и у рату добро опробаних људи, и чекали су да се смркнс а у сванућу да се упуте непријатељском венцу и начине узбуну. Стигнувши пре сванућа на место на ком је намеравао да учини узбуну, стаде мало да посматра непријатељску војску и да впди куд ће пћи. Онда спази серашћера, заповедника војске да са исуканом сабљом стоји на врх брега и беседи војсци готов да се крене. Ту не беше један или двојица, него много 'Јисућа, чегрдесет и више хиљада самих Арнаута. А пре но изда заповест војсци да пође, један део случајно оде па појиште. А ту где су без икаквог страховања коње појили, Младену падне на ум да прибегне лукавству, нарочнто да би Главашу дао знак да у исто време учини узбуну. (Јдреди дакле једнога капетана да пође ноћу да тај маневар изврши. Па кад Турци дођоше на нојиште, Срби их нападоше да их све подаве, тако да су се Турци једва могли вратити, а камо ли коње појити. Али сва она сила, која је на нози била, стиже им у помоћ бранећи да их Срби сво не побију, те настаде једно комешање, или-или. Срби једва дочекаше да изврше оно што су наумили, па се упели да истрају и најупорније су одржали борбу не давши се никако да дођу под руку непријатељу, све док не увидеше шта ће крај донети, а кад се напослетку нађошс у теснацу и више не могаху да одрже ненријатеља, потражише начин да се повуку. Непријатељ нримети то и не даде им маха, него јурну на њих као лав на стоку. Али кад изненада виде да га Главаш с леђа напада и урнебес диже, тада се више није бринуо да се бори, него на коју страну пре да се окрене. Јер је у ствари држао да га је Ђорђе својом трупом с леђа подухватио па је само гледао шта ће бити, а и пређе је често питао где се налази Ђорђе па се и сам чудио, да се у оваким околностима, од којих све зависи, ништа о њему не чује, и то га је страшно пекло. Куцало му срце да га некако не изигра и не уплете у какав тајни маневар. Па чега се бојао, то му и дође до главе. Серашћер беше у свему без икакве грешке успео. Нарочито једног маха био је дотерао ствари да му је победа била у руци да се прослави. Али у оној великој охо-