Просветни гласник

НАУКА И НАОТАБА

КЊИЖЕВНИ ПОЧЕДИ У СЛ0ВЕНАЦ1 — о 400 -годишњици с^ловенач^е ј^њидозвности Наиисао .Анд. Гавриловић Има у историји књижевности Срба и Хрвата једно доба када се мора поменути књижевни почетак у Словенаца. То је онај одсек када ваља приступити прегледу покрајинске књижевности у Хрватској, Босни и Славонији. За објашњење протестантскога књижевног покрета у Хрватској, чега је последица књижевни рад катодика у Хрватској и у Босни, потребно је претходно се задржати на извору тога покрета међу Јужним Словенима уопште. То задржавање на почецима сдовеначке књижевности XVI века, којих последица бејаше покрет у Хрватској и овамо нама ближе, скицирано је у овом чданку. РеФормација је у Немачкој одјекнула и међу Јужним Сдовенима. Она је захватида Сдовенце и Хрвате, па је посредно заинтересовада и Србе. У Дубровнику су н. пр. издаване наредбе с означењем оштрих казана за оне који се одазову гдасу нове науке. Још је важнија појава да се у Немачкој траже људи који знају „мило писме ћирилско"; у тамошњим се штампаријама ради с истом усрдношћу и љубављу према бедном стању нашега народа онога времена као и у штампаријама по српским обдастима. Томе се, поред осталих знатних људи, стављају у службу и правосдавни свештеници српски: Матија Поповић из Србије и Иван Мадешевац из Босне. Обично се узима да словеначка књижевност почиње у XVI веку под утицајем реФормације. Ади је писмене радње било већ много пре тога времена. Иајстарији је траг писмености у тако званом бризинском — фризинском — рукоиису. Године 1807 нађени су у Минхену, међу књигама донесеним из Фрајсинга у Баварској, и неки одломци, писани датинском азбуком а сдовеиским језиком. Садржина им је поучно-цр-