Просветни гласник

444

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

квена. Ту су три рукописа за које је Копитар утврдио да су пореклом словеначкога живља у Корушкој. То је, по свој вероватноћи, рад баварских мисионара који су проповедали хришћанство међу Словенцима, прилазећи и сами у неким пршшкама народном језику. Овај рукопис, коме је нађен и немачки ориђинал, припада по Копнтару осмом и друга молитва — десетом веку, а по Миклошићу додази са својих палеографских особина у девети шш десети век, док их други — н. пр. Шлемер — сматрају знатно млађим. Још су мањега значаја испрекидана продужења такога рада до XVI века, а да све то скупа није имало утицаја на народни живот и рад, показује и та околност што ти споменици нису били познати нн главном зачетнику словеначке књижевности у XVI веку, као што ћемо даље видети. С тога се, кад се гледа на књижевну радњу која покреће народни живот, и сматра да књижевност у Словенаца почиње истом у XVI веку. * * * Главни представник реФормационих тежња и књижевнога покрета у Словенаца шеснаестога века, Примош Трубар , родио се, по свој прилици, 8 јуна 1508 године у крањском селу Рашчици, које је, удаљено три миље од Љубљане, припадало познатој породици Ауерсперга. По сведочанству, доцније знатнога, бискупа Крена, отац му се звао Јероним и био је пеки мали чиновник па је у познатој буни сељачкој погинуо. Према томе Трубар је оца изгубио још у детињству. С тога се морао почети сам о себи старати још у раним годинама свога живота, па се помагао и даровима које би добијао за певање псалама и других црквених песама пред кућама раздичитих богатих људи. Неко је доба учио на Ријеци, где је научио придично српско-хрватски и талијански, а за тим је отишао у Салцбург. Време које је провео у овим местима није тачно познато; но истраживањима његових биогра#а, он се већ око деветнаесте своје године вратио дома. Из Садцбурга је отишао у Трст, где га је примио епископ Петар Бономо. Ту је провео неко време, па је, добротом епископовом, продужио у Бечу учење. Из Беча се опет вратио своме добротвору који га рукоположи за свештеника, пошаље у Л.оку, одреди му приход тиФерски на Сани, а по том учини да 1530 пређе мало више у Цеље. Проповеднички је рад Трубар почео у ТиФеру а продужио га у Цељу. Да је убрзо изишао на гдас знатнога проповедника сведочн окодност што је идуће, 1531 године премештен за проповедника саборне цркве у Љубљани. Прве проповеди његове бејаху уирављене против сујеверица и иротив неких црквених здоупотреба. За то он криви у ведикој мери саме свештенике. Ади тада још не устајаше против догмата саме цркве катодичке.