Просветни гласник
РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА
561
поједине партије н одељци згодно су скраћени, тако да је целина, истипа краћа, али много јаснија и за децу разумљивија. Има, међутим, једна ствар коју су писци пропустили и сада унети, а на коју смо ми скрснули нарочиту иажњу: наиме, да би у првом делу, у приступу, требало у неколико речи изнети геограФски преглед Балканског Полуострва за владе римске, како би деца боље и лакше разумела догађаје носле пропастп римског господарства на Балканском Полуострву. И овом приликом ми остајемо при томе захтеву који се, у осталоме, даје сасвим лако задовољити. Осим тога, мпшљења смо да би требало коју проговорити и о нсторији Дубровника, јер се из целога дела не види да је то сриска земља, те ученици могу помислити да Дубровчани и ннсу Срби, а нарочито кад прочптају на стр. 163, где је реч о томе ко су бали становници у старој српској држави, да су стаиовништво сриских држава сачињавали, поред Срба, јога и ови народи: Власи. Грци, Латиаи, Арбанаси, Саси и Дубровчани. Према овоме, како је то овде исказано, деца могу с правом помислити да су и Дубровчани некакво засебно племе, некакав туђ народ као што су Грци или Латипи или оии другп. Некоје сптније грешке, које бн требало такођс исправитп, не иомињемо овде нарочито; оне су у самом рукопису обележене. Према свему изложеноме мишљења смо: да се ова књига, пошто писци нзврше још у њој и ове незнатне псправке, може препоручити и да бп Главни Просветни Савет могао одобритп да се ова књпга може употребљавати у напгим средњим школама као прнвремени уџбеник приватнога издања. Главном Просветном Савету захвални на иоверењу 22 марта 1910 год. у Београду. С. Антоновић, с. р. Свет. М. Максимовић, с. р. Др. Мих. Поповић, с. р. Затим је Савет оддучио: да се поводом молбе г.г. Станојевића и А. Зрнића од 23 јануара ове године за сад не доноси никаква одлукч пошто је Савету, актом господина Министра просвете и црквених послова од 4 ов. мес. ПБр. 6599, унућена накнадна проширена молба истих писаца о овоме делу, којом се оно нуди за откуп, већ да се сва акта по овоме предмету заједно са рукописом упуте на оцену и мишљење истим г.г. реФерентнма а деФинитнвна одлука да се донесе ношто г.г. реФеренти ноднесу своје мишљење. Г.г. Сави Антоновићу, др. Михаиду Р. Поновићу и Светиславу Максимовићу на нме награде за реФеровање о овој књизи одређено је свега (60) шесет динара. Овим је састанак закључен.
-азззЈееее-