Просветни гласник

570

НРОСВЕТПИ ГЛАСНИК

тибингенски ироФесор Шнурер прву праву монограФију под именом 81аУ1бсћег • ВисћегЛгиск 111 ^иНепћегд пп 1(5 Јаћгћипс1ег1, Он се први користио актима које је барон Унгнад предао тибпнгеноком универзитету на чување. — Конитар у делу СггагашаИк с!ег з1ау. бргасће ш Кга1п и т. д. Овде је нарочпто' тачан оппс старпх кн.пжевних реткости тога доба. — На Копитара су сенаслан.али: Добровски у издањима 81аут и 81оуапка, и Шаварик у Историји Јужнослов. Књпжевности. — X. Сикста монограФија Ре1гиз Раи1ивУег§ег1и5, Брауншвајг, 1871, где је говор о Вергерију. — Важна је мопограФија дра Сплема 1861. Ргшшз Тгићег, (1ег Ке1!огта(;ог Кга1П8. У шесг глава прати сав жпвот Трубаров, дајући потребна историска објашњења. Год. 1806 штампао је млечанин Елце расправицу о успеху протестантском . у Кеа1-Епсук1ра1.Пе ипс! К1гсће, 6о01а. — Тибингенске актове издао једр. Иван Костренчић у Вечу, 1874: ХЈгкигкШсће ВеШ'а»е гиг ОевсћЈсМо <1ег рго^ебипЈ. КИ;ега1цг Дсг 8Јн1б1ауеп. Некп су актови саопиггенп само у изводу а некп су тек пренрнчанп; ипак је труд Коетренчића од особитог значаја. — На основу свега, опде номенутога, штампао је у Љубљани, 1875 и 1876, Авг. Димиц ОебсМсћЈо Кга1пб уоп Дег аиебкеп 2>еИ ВГз аиЈ <1аз Јаћг 1813-, где је добро обрађепа периода иротестантска. На руском је језику о томе нпсао швајцарски проФесор, пореклом Словепац, др. Каун у Руск. Бескдћ, 1857 —1859, у чланку о Словенцима и њиховој лптератури. Овим се радом доста служио и А. Пииин у словеначком одељку Ист. Слов. Дитсратура. — Важна су саопштења проФ, Дшверну у Моск. Унив. Извест., 1868, иод именом: Тгобингенсше актн славннскои кнпгоиечатни вт. Вшртембергћ. — Знаменптији је од свега рал Аркадија Соколова: Зарождеи1е литературн у Словинцевт,, Кијев, 1878, у Универ. Извест. п посебпо. Као што се већ и по називу књиге може мислити, Соколов се ограничио на главног зачетнпка словеначке књижевности и његово доба без прегледа радова осталих лптерарних радника Словена. Али је посао иначе израђен темељито на основу ранијо литературе а његовим смо се тачним судом и опажањима и ми користпли на многим местима овога рада. Код Словенаца вреди на првом месту поменутп опет граматички рад Коиитаров. Он је љубавл.у Коју је уносио у расправљање о старим споменицима словеначке књпжевности још једпом иосведочио да га је руководила у раду само истина а не оданост католичкој цркви, како је бивао оптуживан. За тим треба иомеиути граматику од Метелка, 1825, и Јанежића, 1854. Даљедолазе добри прилози А. Фскоње па већ иоменутом месту; Ј. Марна Јегшшк XXI; Сломшека БгоМшсе, 1851, стр. 111; Ве(;ор1б МаИсе 81оУепбке, 1869^ стр. 201—202; посебну пак, вредност имају ситнија библиотраФСКа саоп• штења растурена по разним течајевима Бјић. 2\'опа. На :нашем су језику радови: Ив. Кукуљевића у Агк1У-у I, по Копитару и Шнуреру, и С. Љубића у 0§1е<1а1и II.