Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

569

на народном језику, има да сврши то свето дело; оно има не само препородити опала под турским игом племена словенска већ проникнути такођер — помоћу језика — до самога Цариграда, просветити завојеваче, ослободити завојеване... Трубар, Вергерије, Унгнад, хердег впртембершки, краљ Максимилијан и сва мпожина других лица — сви •су они неговали једну мисао, сви су жудели за остварењем једне заветне идеје. И све је то рађено — пре три стотине година — по начину бедпога, малоученога Словенца!... „Радници су једни за другим сишли у гроб; католицизам је опет триумФовао; словеначкој су народности дошла нова понижења ајезику нова гоњења. II баш се ту и тада показа корист, учињена Трубаром: и народност и језик издржаше све даље ударе судбине, јер нробуђено •сазнање да је могуЛно читати и писати на словенском језику, да он влада лоузданом унутарњом силом, то сазнање, изазвано Трубаром а лојачано трудом Ђорђа Далматина, Севастијана Креља, Адама Бохорића — није могло већ више утрнути; и што словеначку народност није постигла судба Поморана и Кашуба има она да захвали Трубару и његовим сарадницима". (Соколов, 73—74.) Тако снлан имнулс није могао остати ограничен на територију •словеначка племена; он је захватио Хрвате и западну периФерију •српскога народа. Иознавши га, пак, тамо где је, за нас, на своме, дому Јможемо га ноузданије пратити као чиниоца у културном развитку Срба м Хрвата.

Напомена. Дитература за изучавање бризинских рукопнса и даљих сиоменика већ је нрнлична. Овамо долазе дела: Аретин, Неиег 1л1ег. Ап.гв1%вг, 1807, бр. 12 стр. 190; Собрата славеискихЂ паматниковЂ. находлвдцхсл вн^ Россји, Петроград. 1827, издао Кеиен с тумачењем Востокова; Копитара ШадоШа С1о21апиз; Добровскога Слованка 1814 стр. 249—251 ; Миклошића СћгезЂотаМа ра1ео81оуеп1ка 89—92 ; Јанежића 81оутса 160—168; 1|јић. 2уоа 1896 п др.; 1е4ор18 МаИсе 81оуепзке 1879, стр. 11 —12; проФ. Ј. Пајка Ш>гаш 8р1зј стр. 184—195; 81ау1зсће В1ћНо1ћек, II, 170 — 172; Кгез 1881, стр. 175, 188, 173 —190; год. 1882 стр. 471—474; ^ОУГсе, 1860, бр. 38; Копитара Омаљи Списи; ШаФарпк I, 47, 71; С. Љубића Ој*1е<1а1о ћпдЗ. роу. I 47, II 545; Бјић. 2 уоп , 1883, 606; 1е1ор18 МаИсе 81оуепзке 1878; А, Фекоња: 0 росеМић б1оуепзке кпЈ12еупоб(;1, Цић. 2уоп, 1886, 42 ; Ј. Магп: Јо21сшк XXI и XXVI. Још је обилатннја литература за изучавање протестантске периоде, о којој даје податке већ и Јан Бајкарт, Валвазор у своме знаменитом делу •о исторпји Крањске. 0 овоме писцу и његову делу говорио сам посебице у „Колу" књ. III, а иодаци Валвазорови за иитање које нас овде нарочито интересује налазе се у VI и VII књ. његова дела. — Год. 1799 издао је