Просветни гласник

568

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

родних идеја, долазе управо на време и потресају друттво и свет,. дајући му живота и сокова, борбе и рада, за дуг низ година, за векове... А такав је покрет и црквена рекормација, која је у половини шеснаестога стодећа непосредно захватила и Словенце а посредно и друге Јужне Словене... На основима, које су ударили наши нововерски писци, радило се дал>е. Кад су противници реФормације стали протестантску науку истребљнвати, одмах су увидели да имје у тој борби потребно исто оружје, које су њихови непријатељи тако успешно унотребљавали у развијању својих начела, а то је био народни језик... На тај је начин продужена књижевна радња без ирекида". (А. Фекоња.)Значај, пак, тога рада за сав Словенски Југ најбоље се види из онога покрета који је нама ближи и који ће нас посебице интересовати у другом дблу овога списа. Да Ои се, пак, релативна толеранција управнога сисгема боље разумела, треба непрестано имати на уму да је државна власт избегавала. кол.ико је год могла, изазвати узбуне у маси народној а све због тога што јепред њом стајао страшан непријатељ —Турчин. Кад год јо, опст, с те странемогла бити мирна, она се прихваћала оштрих мера. Тако је билодо 1590 г., када по смрти Карловој управунадсловеначким земљама прими. надвојвода Фердинанд, савршени ђак и васпитник језуитски. Он одмах стаде сталежима п обласним одборима одузимати једну по једну повластицу. Године 1595 језуите бејаху, по заповести његовој, свечпнопримљени у Љубљани. и они одмах отночеше безобзирни рад против. протестантизма. Књиге су протестантске колима доношене и спаљиване. Рад језуита помагао је нарочито љубљански бискуп Таучер а још више његов наследник Тома Крен (1560—1630). „Гоњење, коме је био изложен Трубар, постигло је и њиме издане књиге. РеФормација је била убијена мачем, књиге уништене огњем.. Али делатност Трубарова није прошла без последица. Није њега привлачила само догматична страна лутеранства већ мисао и нада да ће се с лутеранством наука Христова распространити сред „бедног, простог, добродушног" словенског народа, кад чује реч Божју на своме рођеноме језику. Католицизам није признавао и није хтео знати за> словенски језик, реФормација га је — признала; католицизам је изгањао народни језик ода свуда, реФормација га је обновила с правом његовим; што је католицизам убијао -—реФормација је уводила у нов. живот. Просветити свој народ, изазвати га у нов живот — та је мисао одушевљавала Трубара, у њој је он цртао свежесиле кад је бивао поражаван ударима противника. У истој мери како се бројно увећавао круг реФорматора, снажила се, расла и ширила та првобитна мисао — и на основима, Трубаром ноложеним, никло је ново, смело, величанствено предузеће: аозив свих јужно-еловенских народа к новом животу. Не гомиле смртоноснога оружја већ учење Христово, проповедано-