Просветни гласник

НЛУКА II НДСТАВА

567

Сви — овде поменути — нуипадају једном времену и једној идеји. То су књижевници словеначки пз периоде протестантске. Њихов рад није разгранат али је имао утицаја. Из саме је Немачке унесено мођу народ словенски и даље на Словенски Југ иреко двадесет и иет хиЈвада примерака. Прелазећи на ошпту оцену и карактеристику народне књижевности ове нериоде, истичемо понајнре да је главна садржина књига верозаконска. Одушевљени новом науком, поједини су људи тражили нута и начина за њену проиатанду. И тада, у доба штампарије, природно јо што су дошли на мисао да то раде књигом. Али вреди поменути да има још један узрок што је та садржина књига верска. Иитања су те врсте тада занимала готово све духове у Европи, па је ■с тога то интересовање морало одјекнути и међу Словенцима. Два су стожера књнжевног рада словенског у то доба: Трубар и Далматин. Интереспо је, да су се нреводом Далматиновим служили за две стотина година чак и католички свевиеници, кад год им је требало мало дубље заћи у библију ради проиоведи или из других каквих разлога. Католичка словенска редакција Светога Писма угледала је света у Љубљани тек 1784 а израдили су је Ђорђе Јапељ, Блаж Кумердеј и други. Друга је врста рада била на катихизису и молитвенику, а трећа на ироаоведима. Сама околност што се имало радити књигом, упућивала је и на рад о језику. Познато нам је да је тада требало примењиватн: азбуку, мислити о изразима, речима и т. д. Бохорићев се рад сматра као почетак граматике словеначке, а Немац Мегисер у своме „Дикцпонарију' даје прве иокушаје за речник словеначки. Чак се може рећп да су духовне песме Трубара и других почегак словеначке лприке. Уз то имамо Трубаров покушај за календар. Најзад, за разноврсност ондашњега књижевног рада треба поменути и то да је у једном руконису остао и нревод иравничких разматрања. Тако стоји са разноврсношћу предмета. Што се тиче унутарње вредноети, о њој се нема много што шта рећи јер је садржина махом преведена. У питању о језику и иравопису већ смо видели рад Трубаров. Језик Крељев и Далматинов напреднији је и народнији од Трубарова; и у њих се налази члан али је он већ ређи. Бохорић је, опет, гледао да упрости правоиис. Тзј рад има значаја за књижевност словеначку и за цео Словенски Југ. „Писало се, истина, словенски и пре тога доба, али то бејаше тек местимично и без икакве узајамности а но томе и без утицаја на народни језик и књижевност. То бејаху ситна зрнца, бачсна готово са свим случајно на неноорану земљу, па су и остала без разрашћивања, без цвета и без плода... Словенству она не могаху нимало помоћи у народном обзиру. Али велики покрети, пуни животворних и 38 *