Просветни гласник

566

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

о Христову страдању, хришћанске молитве, катихизис и т. д. али му .је најважнији посао — то је у исто доба и најважнија књижевна појава у Словенада овога века — иревод целе библије: Библија то јест цело Свето ГГисмо старога и новога Завета, истумачена од Ђорђа Далматина. Кад је ово дело било у рукопису готово 1578, била је 1580 одређена, ио жел>и државних одбора Корушке и Штирске, нарочита комисија за преглед превода. Комисија је утврдила начела за језик и правонис па је по њима требало приступити штампању. Крањска је дала на име новчане помоћи за штамнање шест хиљада и сто, Штирска хиљаду и Корушка девет стотина Форината. Али се штампање због забране издане од царева заступника и брата, надвојводе Карла, није могло извршити ни у Љубљани ни у Грацу. Зато је дело наштампано у Витенбергу у штампарији наследника Ханса КраФта. Посао је рађен шест месеца а издање је изишло у хиљаду и пет стотина примерака, украшено је илустрацијама а нропраћено предговором, објашњењима, напоменама и т. д. На крају је регистар мање познатих речи... Превод је — вели о њему данашња оцена — за оно доба у истину красан. Адам БохориИ, родом из Долењске, ученик Меланхтонов у Витенбергу, где је постао магистар Философије. Вративши се у домовину, имао је у својој кући приватну школу а по том је био управник протестантске гимназије у Љубљани. Умро је у октобру 1598. Његови се радови не тичу само богословске поуке, као што је био обичај тога доба, већ поглавито уређења језика и правоииса а штампани су у Љубљани и Виртембергу. У овом је другом месту штамнано 1684 и његово главно дело АгсИсае Ноги1ае — Зимски Часови. То је граматика словеначкога језика. И Бохорић је био члан онога одбора који је ирегледао Далматинов превод библије. Тада му је одбор новерио да састави граматику и да утврди правопис. Он је то извршио и потоме је остао и познат н заслужан. За реакције заборављено, дело његово оживи 1715 у новом издању оца Исполита, а иравоиис је његов искључиво владао све до појаве Љ. Гаја и Јана Блајвајса. Ђорђе ЈуричиК, кога смо већ номенули као преводиоца другога дела Спангенбергових проноведи. Јуричић је био у Крањској духовник, нроноведник у Камнику и Љубљани, а 1562 помагао је у Тибингену нревођење, поправљање и штампање словенских књига. Фелицијан Трубар, млађн син Нримошев, рођен у Кемитену. Био је немачки проноведник у Љубљани, а но том свештеник у Виртембершкој. Штамнао је посмртни рукоиис свога оца и неке радове Далматинове. Напослетку се овамо могу уврстити и мањи радници књижевни Јан Тулшчак, духовник и Јан Манделац, љубљански штамнар. Још ваља поменути да има нешто књига којима су писци или преводиоци остали са свим неиознати.