Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

565-

добили поглавито из Немачке, иа готово истим речима казују свој позив према бедном стању својих народе. И један и други верују да књигу само треба принети народу на његову језику, јасну и разумљиву, па ће она извршити нреображај. Обојица пмају пред очима више практични смер него књижевничке претензије. И један и други хоће да пишу, тога ради, на народном језику, те постају први нисци народни. Обојица имају муке с правописом који доцније гледају да усаврше. И Трубар и Доситије имају мадо школовања, и то у богословском правцу; ипак се не размећу теолошким питањима већ практично гледају на живот и потребе народне. Што дубље залазе у године, обојица су све националнији, и обојица су релативно дугог века човечјега живота. И један и други имају по неколико редакција својих првих списа. Ирве радове штампају у мадо примерака, муче се тражећи штампарије у туђини г,де штампари не знају језика, те се за штампарске погрешке правдају готово истим речима. Штампани примерци њихових списа имају исту судбину: црквена их власт спаљује а поједини их родољуби златом нлаћају. И један и други имају у потоње доба рада угледне и моћне меценате који за сва времена стичу право на захвалност потомака. — Таква, и друга, поређења збиља упућују на веровање да културни историк има у целом Словенском Југу један предмет за. своју студију. Али, и ако зачетник, ипак није Трубар једини радник у то доба и с том задаћом. Ми смо неке већ именовали као посленике истога смера. Њих, и друге, приказујемо ближе. На ирвом месту ваља имсновати Севастијана Креља. Он је рођен 1538 године. Школовао се у Јени и у Тибингену; стручну спрему његову већ смо поменули. За време последњега бављења Трубарова у Љубљани, Крељ му је био проповеднички помоћник, а кад је Трубар морао емигровати, препоручио је ЈКреља за свога наследника. Такоје он постао проповедником и супер-интендантом у Љубљани, где је и умро у тридесетој години свога живота. — Године 1567 штампан је је први део словенских аостила (нроповеди) од Јована Спангенберга а у преводу Крељеву. Други је део израдио Ђорђе Јуричић, па су оба штампапа још једном у љубљанској штампарији Манделчевој 1578. Још јс Крељ имао учешћа и у Трубарову Катихизису. Ђорђе Далматин, рођен по свој прилици у Кршком на Сави, занршио је школовање у Тибингену где је постао магистар ФИлосоФије. Вратнвши се у свој народ, био је најпре протестантски проповедник у Љубљани, а по том је проноведао и по другим местима. Био је доста гоњен од католика, а уживао је наклоност и помоћ барона Турјанскога. После различитих доживљаја вратио се у Љубљану, где је и умро 31 августа 1589. — Прва, у Љубљани штампана, књига била је његова. Радио је и на поучно-богословској књижевности, као што му је превод просветни гласник, II књ., 7 св., 1910. 38