Просветни гласник

564

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

књижевни језик којн ће бити разумљив како сам вели — ,сваком Словенцу, био он из Крањске, Корушке, Штирске и т. д. По тоие, дакде, ја сам — вели даље — писао иростим народним говором како се говори у Рашици где сам се родио, избегавао сам употребу необичних и хрватских речи..." и т. д. Његови су савременици и сународници били такођер потпуно задовољни. Познат нам је всћ одзнв из Крањске. Тако му је исто изјављивао и Кломбнер, уверавајући га да му је језик јасан и разумљив. Али се сећамо како је један рецензенат казао Максимилијану да у Трубарову језику има доста германизама. Међу тим је карактеристпчно да ни сам тај рецензенат није имао чистога појма о словенском језику, јер вели да ће Трубаров језик бити разумљив само Словенцима а не и Пољацима, Чесима, Моравцима, Русима! Па ипак је рецензенат иогодио да у језику Трубарову пма много германизама, што је, у осталом, знао и сам Трубар, Ти су германизми у самим речима и у синтактичној употреби њиховој. Он унотребљава, према немачком, чак и члан: та цели нови тестамент и т. дАли се у новије доба и у томе о Трубару блаже суди. Резултат је уиоредног истраживања у томе да је већ пре Трубара језик словенски био германизован ■— као што тврде, и ако малени, остаци књижевне радње словеначке до његова доба — те је Трубар био само следбеник већ неког ранијег начела. Тако је он одбрањен и од те замерке Копитароие, који је ипаче толико засдужан за изучавање рада и језика Трубарова. Трубар је —■ као што већ знамо — у почетку пробао да аримсни немачку азбуку иа сдовенски језик, а за тим је нашао да ће латиница бити погоднија. То показује његову тежњу ка бољем и савршенијем. Он није конструисао нову буквицу, и према томе није оно што су солунска браћа Словенски Апостоди — и ако је Коиитар долазио и до такога поређења — али је његова заслуга ииак велика. Како у латинској азбуци нема знакова за поједине гласове словенске, Трубар се морао иомагати како је могао. Код њега је ж и ш = сћ, ч — хћ, гц = всћ, с и з = 8, г и Ђ или се изостављају или се замењују с о,. и, е; мешају се често о и у и т. д. Он је впдео и знао све те педоследности, ади се надао да ће навика у читању упутити сама читаоца на правилност. ■Српском се дитерарном историку не мадо намеће компарација таког живота и рада Трубарова са животом и радом Доситија Обрадовића. Таква компарација која истиче из Факата, сама по себи, додазећи нетражена — не може бити само књижевничка досетка. Два су века између Трубара и Доситија, па ипак каква сличност међу њима1 Оно што је у шеснаестом веку за Трубара бида реФормација, бида је у осамнаестом за Доситија ФИДосоФија. И једна и друга наука тражи реФорме у цркви, у просвети. И један и други постају црквени и нросветни реФорматори путем књиге а по том школе. Обојица су своје идеје