Просветни гласник

592

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Овако се исто збило још у једној вароши да хршпћани пострадају кад су се надазили у цркви. На дан на Ускрс напади су их пасји Арнаути и свукли до коже. Тако је и Турцима донела судбина да пострадају на дан бајрама после рамазана, да би се и оно што је речено испунило: што другом згрешиш, од другог ћеш без икаквог поговора и добити. То да представи човек, какав се покољ догоди! Ко од кога први да уграби и да нобегне, да се у град стрпа и свој живот да сачува, да га непријатељ не сретне и не закоље. Сваки шчепа своје прње па бежи у град у чему и како се затекао: неки у папучама и го, а неко без капе; неки бос с јорганом на глави. Једни са женама својим други с децом а трећи са својим скупоценим адиђарима. Шта је ко стигао да дохвати, то му је и остало као поклоњено. Така је била невоља кад непријатељ продре у варош. Милоје се прво постарао да пита где је Конда и да га поздрави, али кад сазна да је рањен, отрча му с места као отрован од јада. А кад дознаде да ране нису смртоносне, већ победоносне: „Здраво, рече му, брате! Овим подвигом ти си своје име обесмртио!" Затим пође журно наступајући да Стамбол-капију наиадне. Али ја се каменим како то би у тили часак да једна овако страховита варош не осети и не докучи шта ће је снаћи па да предупреди. Од Сава-капије па до Бања Луке капије где ће јој куга ући, да пушке грокћу као громови а варош да држи да је непријатељ ван ровова! После разумеде али која вајда. Милоје пак освајајући капију, продре до центра где су се крџалије заједно с јерлијама борили, па их изненади баш онде где се нису надади да ће страдати но се још и спрдали. Кад Милоје осу ватру на Стамбол-капију а Турци само што викнуше: Однесе нас ђаво, и више се и не окренуше канију да држе, већ како је ко могао у град је стизао. А Срби отпорише капију пре сванућа, освојивши половину вароши таком брзином да су надмашили најбољу редовну војску, која и кад би покушала овакво дело, требала би да жртвује хиљадаиа војника, а Срби су само тринаест људи изгубили, а до ггосле освојења попео се број на четрдесет мртвих, па и то већином из глупости јер последњи изгибоше због нереда. Кад Ђорђе нродре унутра, војска беше навалила на варош па место да удара на Виднн-капију, као што је био заповедио, а они ударише на куће да пљачкају, и то је било узрок да последњи погину. Такође погибе и витез Васо Чарапић којије командовао на врху крила; штета за овакога јунака! Јер је свуд био срећан да се одликује, али ето сада је морао да своју крв пролије и без икакве утехе род свој да остави, осим да га после смрти прослави.