Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

593

Турци даље се не држаше на Видин-капији него се сви стрпаше у град, оеим оних који се ставише на расположење Србима. Али у оном метежу што се догодио, многи су и нехотице заостали, махом жене и многа деца, пдачући неутешно за својим оцевима. Многе су жене немилосрдно и нечовечно војници оставпди наге, али им Ђорђе указао милосрђа и одредио им две џамије за становање. Поред тога постарао се и за храну њихову па и стражу да их чува. Војска је целог тог дана до мрклога мрака пљачкала куће, пред вече почеше да копају јарак и до сванућа га довршише, иа одмах нападоше град и најурише оне неваљалце који су тамо становали не давшп им мира ни један сат ноћу да одспавају. Беху проклетници затворени као овце у тору без икакве утехе, и једина слобода била им је Су-капија, која их је са две стране штитила и на коју непријатељ није могао метнути руку Са Су-капије сваки дан су полазили чамци и из Земуна довлачили храну. Било је опасно док не прођу оно мало растојање до Земуна, али су ипак непрестано ишли, јер никакав други начин није им остао да могу живети. Виде то Ђорђе да ће се предаја града далеко одложити ако са аде на град не удари, али није хтео да изазива спор. Како да упадне у аду кад је она немачка? Али му доцније један даде разумети оно што му је било сумњиво. На име један Турчин га обавести да је та ада, ако хоће да зна, истина немачка али до јарка,, а један мали део што остаје, слободан је. Чим се о овоме обавести, Ђорђе не пропусти време него нареди Милоју да одмах пређе на аду. Беше, чини ми се, деветог декембра кад сунчева светлост грану а два чамца прођоше као обично да купе храну; и немајући појма да их очекују, разговарали се слободно по магловитом времену. Па кад се примакоше, осу се на њих ватра неочекивано. Шта је са њима било никад се није сазнало, јер они проклетници нису се више јавили. За тим Срби почеше ударати на капију, што готово Немце узнемири и зачуди па је требало да известе високи суд шта ће на то рећи. Турци пак да побесне што су им Срби упорно тукли Су-капију јер су скапавали од жеђи. А ово их највише присили да сутрадан одмах пошљу парламентара и да ишту примирје па да се погоде о ономе, о чему пређе нису хтели ни да чују. Допусти им се дакле да напусте град, да се укрцају у лађе и с места да се крену. Овај услов стави Турке у алтернативу; како да напусте град? Ако пак неће, морали су поскапати. Нису знали које од овога двога да изберу. Зар да пристану да им падне попос? Трпеше као пси шест дана готово и за то време поједоше десет коња, те седамнаестога декембра укрцаше се покуњених носева у лађе које су биле спремне и отпловише водом по погодби. Дадоше им и јемства