Просветни гласник

600

ПРОСВЕТНИ ГЛ1СИИК

Сувремена шкода види у ученидима само сиров материјал, само гдину, из које треба умесити ову иди ону Фигуру: занатдију, чиновника, доброга грађанина, друштвеног радника. Истина, ири том се врло мало говори о индивидуалности утениковој, о неопходној потреби да се рад нодешава према тој индивидуалности. Но шта се под тим подразумева? Подразумева се то, да се мора знати својство оне глине, коју месиш. А жива човечанска личност дететова, са оним компликованим унутрашњим животом, који се развија у његовој души, то се сасвим не узима у обзир; та се човечанска личност не узима озбиљно у рачун, недовољно се уважава. Жудним очима загледа се дете у живот који га окружује; оно посматра, мисли. Односи међу члановима породице однос, међу онимљудима, с којима дете долази у додир, изазивају у његовој глави тисућу питања, у његовој души тисућу осећања; оно само не зна да их Формудише, да их искаже начином, који би одрасдом човеку био разумљив. „Кад дете не плаче — мајка га не разуме". Одрасли сматра дете обично као дадеко детињастије (ако се може тако изразити), но што је оно у самој ствари. Дете*држе у атмосФери стаклених башта, која вдада у дечјој и у школској соби, вештачки га удаљујући од живота, према коме се оно отима. Ја знам, да пристадице сдободне школе у теорији воде рачуна о тој човечанској дичности дететовој, али „1е тог1 ваЈбИ 1е у И", као што кажу Французи„мртви вуче за собом живога", и поглед, који данас господари у педагогици, несумњиво је имао известан утицај и на присталице слободне школе, у колико се те пристадице нису потрудиле да на своју страну привуку мдадо покодење, које прирашћује (почињући од 10—12-годишњег узраста). Ако дете не уме да Формулише и да изрази своје иогдеде на појаве друштвеног живота, које се око њега збивају, то још не значи да оно о њима не мисди и да о њима не треба с њиме говорити. Наравно, сасвим је ненормадно, кад дете бесмислено понавља мишљења, која је чуло од старијих, о догађајима и чињеницама друштвеног живота, о којима је оно потпуно немоћно да кодико толико самостално суди, благодарећн одсуству за то потребних знања у њега. То .је, дабогме, појава до крајности нездрава. Но ја не могу признати, да се детету од 10—12 година не би могда објаснити ова мисао: „Људи у овај мах живе врдо рђаво; свако, ко хоће да им буде од користи, мора много мислити, много знати, мора знати радити. Слободна шкода поставља себи за задатак да помогне својим ученицима да постану таки људи, који би биди и сами срећни и свуда би носиди са собом животну свежину, знање, љубав према раду. Но учитељи сдободне шкоде не могу ништа учинити у том погдеду, ако и сама деца не буду радилана тој истој ствари, ако и она сама не буду упорно и издржљиво стицала знање и