Просветни гласник

НАУЕА И НАСТАВА

599

се нипошто не чује за оно што су учиниди док њихов посланик не буде прошао. Он им дакле потврдо каза шта су у Београду учинили на што их је натерада велика нужда а нису ни могли друкчије. Да нису то учинили, сада не би ни живи били, толико је пакост нарасла што су Турци хранили противу Срба. Турци нису хтели ни Ферман да признају па су на сваки начин гледали да их нападну, и то је побудило Србе да прогласе и да признају Ђорђа за Господара Србије. Ово је Жикић испричао Турцима који су били послати с Петром па им допустише као часним људима да се сутрадан врате у Ниш а Жикића одредише да их спроведе. Срби дакле одбише ово посланство и учинише као оно у иословици: Пре хтедоше да сутра добију јаребицу него данас кокошку, па се решише да опседну Ниш, а ако је могуће и да га нападну. Остављају готово што имађаху у руци, да лове неизвесно. Ео зна шта ће будућност донети 1 .

УЧЕНИЦИ-УЧИТЕЉИ (К ПИТАЊУ 0 СЛОВОДНОЈ ШКОЛИ) Питање о слободној школи дебатује се врло ватрено, о њему се много пише и говори. Али се пише и говори више о томе, чему ће се и како ће се учити у тој школи, а далеко мање о том, како да се организује така школа. А међу тим успех сваке слободне школе највише зависи од њене организације. Учитељу нове школе потребан је далеко више организаторски, но нредавачки таленат; он треба да је кадар организовати заједнички рад дечји, да је кадар унети јединство у тај рад, свезати тај рад једном сједињујућом идејом, — иначе се школа може изврћи у установу, где ће се деца, место да науче самостално радити, учити да дангубе и залудниче, и захтеваће да их сви служе и да их забављају. Наравно, организација слободне школе није толико ствар теоријског размишљања, колико ствар онита, али то не смета, наравно, томе, да се та страна питања расправи и у штампи. У овој белешци ја хоћу да се дотакнем само оне улоге, коју морају извести сама деца у ствари организације слободне школе.

1 У Годишњици Нпк. Чупића књ. V написао је г. Светомир Никодајевић пространији реФерат о »Историји Словено-Срба*, под пменом »Једна грчка песмарица о српском устанку <( , стр. 285—309. Уред. 40*