Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ИРОСВЕТНОГ САВВТА

643

Додуше, г. Кечкић пева све старе, нознате мотиве, његова је кљижица сасвим у духу тинске дечје поезије, коју је засновао још једнако у целини ненадмашни Змај-Јован Јовановић. Али се може одмах рећи да се од свих садашњих састављача дечјих песама ниједан није Змају толико приближио, а местимице и постигао га, да не речемо понегде у Форми и престигао, колико г. Кечкић. Ове његове песме чине утисак довољне искрености и уверености о оном што се пева, па понегде и приличне одушевљености и осећајности, док је у већине осталих састављача дечјих песама наобрат: извештачено, удешавано, код којих израз није дошао сам собом, да искаже нешто већ раније готово у уму и души, код којих је он дошао само за то да испуни раније већ постављене сликове, обично на крају другога и четвртог стиха. Поред свега утиска старих мотива и познатих ствари, из свпх песама не бије стара, антикварска мемла, него прилична свежнна и ведрина новога даха. Она долази јамачно највише од размера и спољашње Форме, која се већином повија за садржином. Сем уобичајене Форме: осмосложнога стиха у строфама од но четпри стиха са сликом на крају другога и четвртога стиха, која и у Змаја постаје досадна, а коју су наследили и већина наших садашњих састављача дечјих песама, има у г. Кечкића и разноврсније Форме која пријатније утиче на ухо, са наизменце краћим и дужим стиховима, а са сликом којп се најразличније поклапа у већини краћих, једноставних песмица. Што је пак најглавније то је што све чини утисак да није нарочито удешавано, тражено, него да је само собом дошло. Додуше, нађе се понегде и ногрешка противу размере и правилносги слика, као и нротиву језика (У далеке краје био, брекчућн, волу и т. д.), особито противу интериункције (заиете су у њега реткоет), али је то ређе, а свакако ће се у другом издању и то исправити. Песама има 30, и све су са сликама, ионеке и са врло лепим. Само се у пет иесама пева о самнм животињама (Нарушени мир, шта је то?, пасји несташлук, мачја игра, добри цријатељи), и ово је сразмера, која се црема досадашњим може допустити, док се у већини бави децом и њихном природом и родитељима. У седам се иева о самој деци и њихној несташности и слабостима (Самовољни Ђира, лењивица мазица, несташко, јанија и манџа, враголанка Савка, тешка задаћа, игр'о бих се радо), али се све то оштро не осуђује, него благо прекорева. У седам несама се казује љубав родитеља црема деци као и љубав осталих чланова породице међу собом (Добра мати, мамино тепање, баба-Ката и унука Злата, у задовољству, изнеиадна радост, сложна браћа, у топлој соби). Све су ведре и веселе, сем једно у којој се казује туга за изгубљеним оцем — пред албумом, једна је религиозна анђеоска душица, и једна, само једна родољубива новога жанра —• мали комитица, што је такође добро, јер су досадашње шаблонске патриотске песмпце дозлогрдиле, и најзад, једна је о чувању народних обичаја — Бадње вече. Само две као кваре хармонију: на часу иевања, у којој се пева како се Србин родио и одрастао с иесмом, а на крају се завршује немузикалношћу српске, особиго сеоске деце, што се више види из слике него из речи, и мала Дскламаторка која се сама хвали како је добра, и уз то, на слици, у свиленој хаљиници као каква мала шансонеткиња. Као што се види, има приличне разноврсности. Много смета нашим дечјим песницима, што они често не певају оригинално, него, тако рећц, нреводе са страних слика, нри чем бива да тај превод ни.је тачан, или да се у свем не поклаца са сликом, или, што јо