Просветни гласник

дросветви гласник

Заједничко шкодовање мушке и женске деце у Северној Америци и у Баденској.

(СВРШЕХАК) II. Заједничка настава у баденоким средаим школама. На 24. годишњем скупу Баденскога Фшкшшког Друштва (ВаЉбсћег РМ1о1о§ет 7 егет). 4. јуна 1909. године у Констанду, расправљано је између остадога и иитање о иуштању женске деце у мушке средње школ.е, и то на основи анкете, која је на преддог проФ. др. Фр. Баумгартена из Фрајбурга у Бр. извршена у свима баденским средњим школама за мушку и женску децу. Ова је анкета учинида, те је у некодиким педагошким часописима и другим листовима узето у иретрес питање о заједничком школовању мушке и женске деце у средњим школама, у Баденској и уопште, чим је објављен рад зборски на том нитању 1 . Неки немачки дневни листови донели су, да баденска искуства нису била новољна и да заједничка настава ту није имала успеха. Како баденски филолози располажу у Немачкој најпространијим искуством у овој ствари а како опет до сада познате оцене, елужбене као и нриватне, гласе скроз повољно, — то је дадо повода Павлу Циртману, проФесору велике реалке у Штегдицу код Берлина, да у угдедном часопису „РгаиепМ1с1ип§"-, који под уредништвом проФ. др. Ј. Вихграма заступа интересе женске наставе, објави чданак: „Б1е 1 8и(1(1еи48ће 8сћиЊ1Шег, XXVI, бр. 6 и 7, етр. 218; и у »ГМе Ргаи" 5 , авг. 1909. (са приказом Једене Ланге) и у »01е ћОћеге Ма(1сћеп8сћи1е«, септ. 1909. 2 РгаиеиМИипд, ХеИзсћпД Мг сИе §езат1еп 1п4еге88еп с1еа \\ге1ћНсћеп Цп^егпсћ^влуезепз, ћегаиз^. v. Рго^. Бг. Ј. \\ г у сћ§г-ат, год. IX, 1910, св. 3, схр. 129—144. -— Писац је о заједиичкој насхави расправљао у исхом часолису за 1909. годину, VIII, стр. 474 и даље. Чданак је уреднипгтво пропратило дужом напоменом, у ко.јој се износи ово. Спор око коедукције постао је на жалосх врло жив због неспоразума између југозапада и севера у Немачкој. У Ваденској поступку Филолога као основа је жеља, да се на основи уопшхе добрих искусхава заједнпчко васпихање не исхакне као опшхи принцип; уверење је, дакоедукција као »пушхање женских у мушке шкоде« мора задржати харакхер помоћи у невољи и да уопшхе мора бнти наставе за женску децу у нарочихим женским школама. У том уверењу сусрећу се баденски филолози не само са својом највишом школском влатћу већ и са скоро свима северонемачким стручњацима, људила као и женама. Ну њих су у борбп прохиву опшхега и принцпнијелног увођења заједничкога васпитања потпомогли поједини политички листовн, који су у опште нротиву пугатања женске деце у мушке школе. Ова саопштења врло су мучно утицала у Северној Немачкој, нарочито у Пруској, на многобројне кругове који се брзо увећавају а који су мислили, да је преко потребно увођење ограничене коедукације по баденском угледу. У овим круговима влада стално уверење, да се