Просветни гласник

45*

НДУКД И НАСТАВА

667

повољнији но из реадака. 0 овим се вели: „И ако већина нхкола (17 од 29) не може утврдити преоитерећеност женске деце, ипак је мањина, која то констатује нарочито у времену телеснога развијааа, тако знатна. да ова мањина заслужује велику пажњу, јер није искључено, а уједном случају се и изречно тврди, да нека женска деца због ове преоптерећености пре времена остављају мушку школу". И „уопште као да се нигде нема редовно обзира на преоптерећеност у времену периодске сдабости. Поједини наставници поступају нешто штедљивије са таквим девојкама. Нигде се не вели, да има сметња у настави због чешћег „изостајања" женске деце иј овога разлога. Иа како женска деца не изостају, како њихов уснех није мањи, како даље никако шф поуздано већ само „није искљ} г чено", да девојчице због оптерећености пре времена излазе из школе, — што се свакојако дешава и без преоптерећености — мора се човек запитати, како је онда утврђена преоптерећност. Еад ње има у шесторазредним школама, где су захтеви ипак већином нешто мањи, где девојчице према бројевима много лакше напуштају школу пре времена, она би морала још пре наступити у потпуним школама: али овде је противно томе. „Преоптерећеност женске деце због њихова учешћа у настави", вели се овде, „опажена је негде и негде али са друге стране стварно опажена преоптерећеност женске деце приписује се не њихову бављењу у мушкој школи већ телесној слабости женске деце 1 . Нигде се није нашло да је потребно нарочито се обазирати па лсенску децу, особито при периодској слабоети девојачкој, а у оним случајима, кад су женска деца издала или су морала дуже време изостајати од школе или су морала и разред поновити, назначава се да мушка школа није имала у овом учешћа. При том ваља напоменути да у неким школама женској деци није допуштено остати две године у истом разреду". То је зацело неочекивано повољан ресултат И рећи ће се: Кад у потпуним школама, где женска деца ни издалека тако често не остављају школу пре времена, не наступа преоптерећеност, онда неће ни у 12 реалака моћи бити тако зло. Сем тога овде није реч о каквој општој појави, већ, као што вели и проФ. Баумгартен, о појединој, свакојако као и у потпуним школама, о слабуњавој деци. 4. Врло су занимљиви, и ако не подједнаки, одговори на питање омеђусобноминтелектуалномиморалномутицају мушких и женских. За потпуне школе вели се: „Да код мушкараца због приеутности женске деце расте марљивост и озбиљност и да се може говорити о оживљавању наставе, пориче се у већини одговора 2 .

1 Требадо је свакојако рећи »те женске деце«; јер по смислу овога места иије се свакојако могло мислити на женски пол.

2 Врло је лепо опажање, које се уосталом слаже са искуствима иојединих американских пгколских људи, »да упућивање на боље успехе женске деде чини мушкарде још индолентнијим". А Јелена Ланге мисли, »да су мушкарци гледали да привидно добију триумФ мушке надмоћности показујући р1из у лености«.