Просветни гласник

668

ЦРОСВЕТНН ГЛАСНИК

Овај ресултат је врло једростран: кад женске имају просечно боља сведочанства н правилније напредују, кад су оне дакле „ђаци" какви се желе, онда мора и ниво целога разреда свакојако бити виши него без женске деце. Ади сем тога „су у појединим колегијама погледи на ово питање подељени, из 6 од 34 школе дошдо је мишљење, да се Фактички може опазити повољан утицај женских, а из једне шкоде уверавање, да би жадили, кад им не би више бидо две ученице деветога разреда". А много је повољнији извештај из реалака. „Од прилике у подовини шкода присуство женских утиче подстичући на мушкарце, особито вредноћом и љубављу према раду, и ако се овај утицај не одржава увек до најстаријих разреда. Може се потврдити оживљавање наставе због живог учествовања жеиских, што изазива такмичење код мушкараца, а овим се подиже и ниво разреда". 0 моралном утидају из виших школа веле: „Што се тиче дружења... и његова тона у већини школа није било никаквих неновољних онажања... Насупрот извештајима, који заступају новољан утицај женских на мушкарде, има исто толико других, који присуство женских... представљају као сасвим без утицаја на понашање мушкараца". А из реалака: „У многим школама опажа се добар утицај на мушкарце. Тон мушкараца постаје финији , они постају учтивији и мање груби но иначе. Па у већини школа нису учињена ни неповољна ни повољна опажања што се тиче тона, који влада у разреду" 1 . Ако покушамо од прилике скунити све заједно, може се рећи: не баш половина свих школа потврђује претежно иовољан утицај (у вредноћи и ионашању), или много више него половина свих школа но потврђује никакав неиовољан утицај (у вредноћи или понашању). Неразумљиво је дакле, како се може тврдити, „да се тако рећи, никако не да опазити макакав повољан утицај мушких и женских једних на друге." Да укупно изложимо ресултате 2 . Анкета је утврдила:

1 Заиинљиво је још, што у реалкама »као се овде онде показује оклоност ка вођењу љубави, ииак већином само код оиих ученика, који су из чисто мушке шкоде дошди у пеки виши разред. При овом треба напоменути, да су у једном граду престала та ранија вођења љубави између реалке и девојачке школе, од како женске иду у реалку. Олично овоме опажено је и у потпуним школама, из којих додуше извештавају и то, »да су женске често нримале врло некорисне манире мушкараца«. Реалке напротив мисле: »Мушкарачко понашање показује се само сасвим ретко, понашање женских свакојако постаје нешто одређеније, што је задело носледица строгог реда у мушкој школи; оне постају уздржљивије у исказивању радости и бола*. У главном је дакле н овде претежније оно што је повољно. 2 Скупу предложена одлука на основи изнесених мишљења, која треба »да представљају опште расположење свих наставника баденских средњих школа% гласи: »Могућност дата од 1901 године женској деци да посећују мушке средње школе до сада није као последицу пмала додуше никаквих озбиљних тешкоћа у васпитном