Просветни гласник

ИАУКА И НАСТАВА 669

I. 0 броју женских у мушким школама: 1. Има 1462 женске а 16756 мушкараца, а то је 8°/ 0 женских. Број женских порастао је ансолутно и релативно у последњим годинама. 2. Од све женске деце која иду у више (средње) школе 26, 5% је у мупшим школама. 3. У шесторазредним школана као да више женских но мушкараца пре времена остављају школу, у потпуним је школама обрнут однос. 4. Број женских у мушким школама тако је нали, да се из тога не може констатовати ни нотреба за отварањеи других виших женских школа (ћбћеге ММсћепзсћШеп) ни нарочитих женских средњих школа (81и(Иепап81а11еп) као ни потреба за проширењен више женске школе. II. 0 искуствина у заједничкој настави: 1. Уснех женских уопште је једнак са успехои нуш кар ац а. 2. Можда потребне иодиФикације наставног градива лако су иогућне а „све школе потврђују, да се наставна сврха лако иоже постићи и са женскима". 3. Преоптерећеност женске деце није важна. 4. Неповољан утицај мушких и женских једних на друге није се ногло опазити, често напротив повољан. Укратко: „заједничка настава нијо у васпитнои ногледу инала као последицуникаквихозбиљнихтешкоћа". Отуда — тако се закључује — извештај главног школског савета нало је и сувише ружичаст, али иначе противу ствари се не иоже ништа навести ? 0 не, тако се у Баденској не закључује, таио ииају своју логику и она вели: отуда — тј. што неиа ничег неповољног — ве^ика већина баденских нроФесора — није пријатељ заједничкој настави! То је „објективно-статистичка" логика „велике већине баденских нроФесора!" Иа шта они разумеју под субјективно-статистичком ? Ако би се покушало, да се мишљеља, која потичу из прицииијелнога противништва, издвоје од материјала, који је изнесен, онда би ресултат био још повољнији но сада. А ако се, и без овога издвајања, упореди новољно мишљење баденскога главног школског савета са материјалом, који износе филолози , наћи ће се, да се мишљење главног школског савета скоро потпуно потврђује, и ако наставници извештавају о појединим неповољнин искуствина. А овако слагање иогледу, али с друге схране није ни ноказала тако рећн никакав повољан утидај мушких и женских једних на друге. Због тога велика већина бадеиских наставника средвих школа није пријатељ заједничкоме васпитању мушке и женске деце као општем васнитном идеалу. Они га радо допуштају мањим местима без више женске школе као помоћ у невољи или уопште као изузетак, али уосталом виде жељено решење питања у том, што би више женске школе добнле проширење, које одговара сврси, и што би стевле потребна права«.