Просветни гласник

670

ПРОСВБТНП ГЛАСНИК

могдо се и очекивати. Јер искуства директора, на које се наслања главни школски савет, не могу у основи бити другачија него мишљења нроФесора. Шта више, можда ће се мишљење директора, који ће уопште имати нешто бољи поглед на ствари него проФесори — што директори на свом управничком положају могу прибрати друга и богатија искуства и што се на послетку само способнији постављају за директоре — мишљење директора и главнога школског савета мораће се нешто више ценити него. лишљење проФесора. Тако ће се остати при оном, што је баденски министар просвете рекао у скупштини: „Извесно је, да се много већи број људи, који практички имају посла са ствари и чијем мишљењу иламо разлога дати вредности, слажу у том, да није било никаквих битних неприлика. Што у настави разлика између оба пола ствара неке тешкоће у обради појединог градива, то је у природи ствари; али целокупно искус ство билоје скроз повољно, морам истина додати, пре свега - тога повољно, што у мушке школе долази баш елита женске деце" 1 . Осгаје се и при мишљењу главнога школског сакета, које се не може довољно поновпти: „Искуства, која су до сада добивена са пуштањем жеиских у мушке средње школе, уопште су добра. То вреди како за ниже тако и за више разреде. Једногласно се потврђује подобност жевских да одговарају захтевимл наставе; у многим случајима шта више истиче се већа марљивост и живље интересовање женских у појединим наставним предметима; њиховој нрисутности често се принисује и повољан утицај на мушкарце. Не мање се истиче такав иовољан утицај на понашање ученика, јер женске већом тачношћу, љубављу ирема реду, савесношћу, пажљивошћу и својом природном нежношћу оплемењујући утичу на владање и понашање мушкараца. И у погледу на дисциилину нису се до сада ноказале никакве тешкоће, као што нигде нису опажене никакве опасности по морал због заједнице мушке и женске деце" 2 . Баденска су искуства дакле и по мишљењу главног школског савета и директора а' и по материјалу проФесора таква, да могу подстаћи, да се и у осталој Немачкој, где другога пута нема, допусти заједничка настава, тј. у средњим и мањим градовима, који не могу нн подићи нити лопунити нарочиту вишу жекску школу или женску средњу школу. Додатак. — У Саксонској се спрема реФорма женских школа. Врло је лено и као да потврђује напред изнесено мишљење о зајед-

1 На то треба наиомевуш, да ово управо вреди само за иотиуне школе; код реалака у мањпм градовима не може више бити речи о елити женске деце. 2 Прилог Хг. IX уз Уего(1ш.ш §8Маи (1ез бгоааћегго&Нсћеп Оћегзсћи1га1 ;8 1908. стр. 3.