Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

679

вање у гимназији неће се учити тако као у основној шкоди, на слух, већ ћете се претходно учити писмености за певање, т. ј. да бисте могли да иевате из књиге исто тако као што читате из каиге; тежиће се, колико се може, према времену и вашем труду, да се спремите да будете писмени за исказивање осећања, као што сте писмени за исказивање мисди. И у томе погледу важност овога предмета је немања од осталих, јер вам — како се народ изражава — „отвара још једне очи", јер вам даје још једну писменост, поред тога што вам доноси нооцењиве користи но здравље и развиће органа дисања и говора, а нарочито по развиће чула слуха, о чему ћу вам мало час још говорити. Певање је способност, којом је Бог обдарио човека, идужност јо сваког, да на путу образовања не запордожи тај свој дар, но да се и у томе правцу развија и усавршава напоредо са развићем и усавршавањем осталлх својих моралних моћи, ако жеди да буде човек просвећен у пуном смислу те речи. У праисторијско време човек није умео говорити, па није умео ни певати, као сада, али је ипак и у том полудивљем стању исказивао своја осећања исто онако као што је и мисли своје исказивао: разним гласним изразима, уз покрете лица и руку. Кад се човек роди, он не уме ни говорити ни певати и, остављен самом себи, он би био као и сваки дивљак. Но мајчина несма уз колевку чини онај први благотворни утицај на развиће чула и душу детињу, који нам, уз осталу негу, даје савршеног човека, способног да исказује своје мисли говором и осећања музиком, т. ј. певањем и свирањем. Ено мајке код колевке Чода тија, Чедо сиава, а мајка га Песмом нија, Песма мири, ледше него Цвеће мајско, А што песма чеду жели, То је — рајско. ■ј- Змај Јован. Као што видите, дакле, певање је било од кад је света и века; певали су и певају и дан-данас дивљи народи у АФрици, Аустралији и другим деловима света, на свој начин; пева и просвећени човек према своме ступњу развића. Потребност певања (по речима Дрекслера) јесте свеопшта иотребност, у којој се сваки задовољава на свој начин: иева мати над колевком свогадетета песму која умирава, призивајући на њега тихи сан; пева дадиља, забављајући децу; пева младеж