Просветни гласник

696

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

Вркадпит гссигтлт ^УагпбИ На тресави код Гаџине Бистрице заузима поглавито обод тресаве око бистрица, за тим на једној пишталини ван Блата у области Мале Бистрице, где другује са Бгозега, Бјсгапит Вопјеап1 и Аиксопшшт ра1и«(го. Зрћадпит гесиптт уаг. атМурТгуИит Кивб. На тресави код Гаџине Бистрице'. ВрЈшдпит асиИјоИит (Ећгћ.) Гагз. «'1. \УагпбН'. (I. Симић, Катић.) 8рћадпит 1аггстит бршсе. („У Формацији подводног карацетума". Катић 2 . Врћадпит 1аггстит уаг. дгасИе ДУагп5(Г. (4. Катић.). 8рћадпит 1аггсгпит уаг. сггзриЈит бсћНерћаске (I. Катић.). 8рћадпит зиЂзесипАит Кеез. По ништадинама на ободу Блата испод Дворишта, на тресави изнад Великог Моста, поред једног слабог извора у додини Мурине Геке, где са 8рћа§. сушћНо]1ит гради једну малу високу тресаву, у жнвобарама код Муслиног Кладенца. Зрћадпит бићзесигкЈит лаг. тоПе ^агпзИ Нова за Србију. У једној ништалини између Дугог Дела и долине Мурине Геке, са 8рћа°;пит сутћНоПит. На овоме месту ништалина заузима доста велики простор и сва је покривена застирачем од СФагнума, на коме се још издаље примећују повећа поља отворено зелене. готово беличасте боје од брћадпит сутћНоНит и мања угасито зелена поља од Зрћа^. 8ићбесипс1ит \аг. тоНе. Ова заузима места, која вода облива, док је прва застрла места оцеднија. Друга је појава, која такође јако пада у очи, велико развиће Бгоаега гоШпсШоНа, која је ограничена искључиво на поља од 8рћа§пига. сугаћИоНит. Б^огапаоеае ЂгсгатеИа сипаГа (Нес1"№.) 8сМтр. (1. К.) 3 ВГсгапит Вопјеат Ве Ко1. По пишталинима у области Мале Бистрице и Дугог Дела, врло често са Вгозега.

1 По КатиАу овај СФагнум, помешан местимично са Урћа^. зчиаггозит, » чини поглавиту вегетацију на површипи воде у власинској тресави*. Моја иосматрааа ово не лотврђују, јер нпр. на тресави више Ведиког Мосга ова маховина нема тако опште простирање, а код Гаџине Бистрице само местимично превлађује над осталима.

2 Катић пише свуда сагасе1ит место сагјсе^ит (од Сагех), који не постоји као иодводна (субмерсна) Формација, јер ниједна врста карекса не живи субмерсно нпти има субмерсних Форама. Барске врсте карекса имају само субмерсан корен и већи или мањи део стабла; али лишће им се увек развија у ваздуху. Таквих карекса има и на власниској тресаии и оии могу, као и велики део влажних ливада, у пролеће п лети за време бујних киша доћи само аривремено под воду.

3 I. К. = 1ез(;е Катић. На сличан иачин скраћена су имена Јуришић (Ј.), Симић (С.), и Матушек (М.).