Просветни гласник

880

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Нов пут ка синтези беланчевине. — У цоследњој седници Академнје Наука у Паризу саоиштцо је проФ. ЈунгФлајш, да је испало за руком хемичарима Данилу Бертло-у, четвртом из научне династије, и Годмону, да вештачки понове, помоћу ултравнолетних зракова живине лампе 1 , синтетнчки рад, што у природи чини хлороФил. Полазећи од угљене киселине и водене паре, могли су саградити терцијерна једињења са метилалкохолом као почетком и шећером и скробом као свршетком и цосле саградити кватерна једињења, ко.ја се почињу сд Формалидом и можда ће доспети до беланчевине, чему се опити Фишерови готово успешно приближују. Ово саоиштење, чија се вредност једва да проценити, пробудило је у Академији Наука огромно дивљење. Грађење материја, које се у животињском и биљном телу налазе, вештачким путем, у хемијској реторти, познато је већ 80 година. У години 1828 испало је за руком Велеру у Берлину, у тадашњој занатској школи да добије мокраћну материју, животињски производ, вештачким цутем. Преграда је, дакле, иала између такозваних органских и анорганских материја. Велики број материја, које смо до сада познавали као лриродне продукте, праве се сада у лабораторијуму, сетимо се многих боја и алколоида. У најновије време испало је за руком Харијесу у Килу вештачко справљање каучука. Само велики рад органских материја, беланчевина, које су тако битно важне за жииотињски и биљни живот, противиле су се дуго синтетичким хемичарским покушајимп. Тек је тајни саветник Емил Фишер, данашњи управник првог хемијског завода у берлинском универзитету — којије дао науци несумњиво објашњење о грађи различитих врста шећера, коме је пошло за руком справљање коФејина н теобромина, као и различитих амидокиселина — унео светлости у грађу беланчевпна, што је веома комплицирано. Он је показао да се молекили беланчевине састоје из више једно с другим повезаннх амидокиселина. Амидокиселине су иоследњи росиадни делови беланчевина, и врло су слични природним пептонима, који постају у желудцу утицајем пепсиноФермента ирн разграђивању беланчевине. Фишер а и љегови наследници су ноказали, да је нужно 100—130 амидокиселина да се заједно вежу, да би дали једну једипу беланчевину. Дакле, још тре.ба много времена док пође за руком справљање беланчевине. А да ли ће од Француских хемичара пронађени начин моћи пре до циља довести но начин генијалног Фишера — видећемо. Јов. М. П учит.

НОВЕ КЊИГЕ

ЕНСУКШРЕВ1СКА КШНОУИА „1)ЕШСТУ1 КОМЕК8КЕНО' Не(Н§ије 8оз. ТЛеШа 0Е51NV РЕ0А6061КУ. Караа1 Вг. 01акаг Ка&пег. II — с1о сопсе з!;о1е11 озтпаз^епо. брјзи „ ВесНс^т! Котепзкепо С18. 118. ТЈ Ргаге 1910. Хак1а(1ст (1е(Ис1т1 Котепзкепо. — Т18к. Лга Ес1. Оге§га а зупа. Сепа 10 к. Теорије о исихолошком суисграту мишљења. Психолошко-логичка расправа. Написао проФ. Петар Иванишовић. Нова штампарија „Давидовић" ■— Љубе Давидовића, Дечаиска 14. 1910. Цена 1 дин. 1 Ова лампа гори кад се у њој усија пара од живе.