Просветни гласник

наука и настава

801

Надражаје звука и надражаје тоилоте, иоследње у колико је рсч о преиашаау тоилоте, ваља убројати у ударене покрете. Још мало знамо о особености топлотних надражаја. Особеност се надражаја звука ирема осталим ударним покретима састоји у томе, што ударни покрети појединих молекила у ударном комнлексу молекила представљају један талас, и што иза покрета у једном одређеном правду одмах долази новратни покрет у супротном правду. Број надражаја нокрета. који долазе у обзир нри физиолошко-психолошком проматрању, т. ј. који у крајевима нерава производе појаве надражења, редуцира се још даље. Јер знамо да светлосни покрети етра не утичу непосредно на нервна окончења видног нерва, него у мрежњачи изазивају хемијске процесе, или, као што још можемо рећи, хемијске покрете; тек ови утичу као надражај на завршеткевидног нерва. Отуда остају две главне групе чулних надражаја, које можемо означити као хемијске и механичке. Уз то долазе још електрични чулни надражаји као трећа група; ипак није искључено, да и електрични надражаји изазивају најнре хемијске иромене у житким ткањима која окружују крајеве нерава, и да тек помоћу ових хемијских покрета утичу на нервна окончења. Шта више, у новије су време и код механичког дражења коже, на пр. номоћу тегова, претпоставили интермедијарни хемијски процес, ноименце кондентрациону промену у житком ткању које обмотава нервна окончења. Физичка својства зрачне топлоте и сувише су мало позната, да бисмо могли одредити, да ли она непосредно или иомоћу хемијских покрета утиче на нервна окончења. Такође је у питању, да ли зрачна топлота као таква уопште утиче као надражај на нервна влакна и да ли се она чак не мора преиначити у преносну топлоту. 1 У најмању руку вероватно је, да осећај топлоте у вашој руци близу зажарене пећи постаје на тај начин, што се ваша површина руке најпре загреје од зрачне топлоте и потом топлина од површине помоћу преносне топлоте допре у дубину до нервних окончења. Најпосле, надражајни утицај магнетизма на нервна окончења још није био посматран са сигурношћу. Напротив опити Негтапп-ови 2 , који је доводио животиње и њихове делово у магнетску област једног великог електромагнета не приметивши никакав утидај, говоре противу подобности магнетизма да утиче као нервни надражај. Два покрета природе дакле, магнетизам и зрачна топлота, изгледа да су према садашњем стању нашег знања потнуно искључена~из круга нервних надражаја, али и други покрети утичу само у извесним границама. Тако изгледа, да покрети звука са мање од 10 и више од

1 Ипак је остало нерешено питање, да ди је иокожпца дијатермна или не* Мазје (УГгсћодлгз АгсМу, св. СУП, стр. 278) одговара на њ са да, (Јо 1 Дзсће 1 (1 ег (Агећг? {. Апа1;, ип(1 Рћуз., 1888, Рћуз. АМ.) са не.

2 РПи^егз Агсћју, св. Х1Л11.