Просветни гласник

802

дросветнн гласник

40.000 треперења у секунди уопште не подстичу процесе надражења у нервним окончењима; управо то исто вреди и за ултра црвене и ултра љубичасте светдосне зракове. први мах није невероватно, да онај део чулног органа, у коме нема нерава и на који спољашњи надражај најпре наилази, као сито задржава извесне квалитете надражајних покрета, а само неке друге квалитете пропушта нервним окончењима. Тако је на нр. светлосним таласима, кећ помоћу напред истурених костију и других ткаља, потпуно затворен пут за овршке слушног нерва. У неку руку бива дакде одабирање, које је несумњиво производ природног прилагођивања под ногодбама борбе за живот. Немамо никаква основа, да ово одабирање пренесемо само на најцентралније делове мозга. Чак је вероватно, да то одабирање, које се показује на пр. у искључењу звучних покрета сувише мале и сувише велике брзине, бива већ у периФерном чул.ном апарату, да дакле извесни механички односно хемијски покрети никад не изазивају нзрвно надражење. С друге стране пак, у многим се случајевима то одабирање на сваки начин своди и непосредно на неосетљивост саме периФерне чулне површине, а не увек на оне дедове чулних органа који су без нерава. Тако на пр. знамо, да се удтра црвени и удтра љубичасти зраци не упијају од прилике у медијама ока, него у истини допиру до мрежњаче. Ограничење наших оссћаја боја засновано је дакле на неосетљивости ове последње. Напред речено периФерно одабирање тиче се битно квалитета надражајних покрета. Још данас пак чућемо о .једном другом централном одабирању, које се тпче интензитета. Често се тврдило, да квалитативно одабирање на крајевима нерава иде још даље и то у том смислу, као дм су на пр. окончења видних нерава пријемљива само за хемијске надражаје који су постали од треперења етра, а окончења слушног нерва само за надражаје звука. Ово је питање у тесној вези с науком о т. зв. специФИчној енергији чулних нерава. У новије је време иоследња често сузбијана била и према томе се је морала разнолико модиФиковати. Из наукв о специФичној енергији за нас су начелно од вредности потоњи ставови 1 . Према ономе што смо овде казали веома је у питању, да ли свака произвољна врста надражаја може изазвати надражење, у крајевима буди којег нерва, да ли дакле постоји апсолутна рецептивна индиФерентност. Иза одабирања које се врши на безживчаном делу чулног апарата долази шта више даље одабирање на крајевима нерава. Сваком 1 Јоћ. МпПег, 2иг уег^1е1сћеп(1еп Рћу81о1о§;1е 4ез бев^сћЈбтпз, 1|е1р21§ 1826. "^ипси, Рћу81о1о^1зсће Рнусћо1о§Је. I, стр. 332 и даље. Мипк, бигипдаћег. с1. КОшј *1. Ргеи88. Акасћ с1. 'ШаЗ., 1895. б. "№е1птапп, Бје 1/ећге топ Деп аресШзсћеп 8тпебепег^еи, Натћиг^ ипс! ^е1рг1^ 1895. У последњој је књизи потанко изложен и иссторнјки развнтак те науке.