Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

803

чулвом нерву припада ио један надражај, који је за њега специФичан лли адекватан. Адекватни је надражај за око светлост, за уво звук и т. д. Свакако пак понекад могу и нотпуно диспаратни или неадекватни надражаји надражити нервна окончења. Растрзање ретине (удар у око) такође производи светлаце. Изгледа да поименце механички и електрични надражаји нису нигде потпуао искључени од пријема у нервним окончењима 1 . Али, кад је какав диспаратан надражај проузроковао надражење у крајевима нерава, које се најзад преноси до центрадних чулних елемената, онда то надражење нде једним путем и допре у крајње станице, које су наслеђем и вежбањем утрвене за сасвим друга надражења, које дакле Функционално нису нимало индиФерентне. Друкчије утрвени едементи тог пута и те крајње станице покушаће на сваки начин, да задовоље диспаратно надражење К, ко.је долази са периФерије, да га прихвате и пренесу, али ће заиста моћи то учинити само са једном малом компонентом од К. Отуда се код К губи све што је специФичко, а заостаје само једно врдо неодређено, потпуно опште надражење, па и оно се преводи на језик друкчије утрвеног пута и друкчије утрвеног центра. Вуците видни нерв како хоћете, увек остајеисти нрост осећај светлости! Питање је, да ли ова утрвеност првенствено бива у путу, или у центру. Посдедње .је вероватније. Главна је пак ствар, да је било такве утрвености како у периФерном делу апарата који је без нерава, тако и у крајевима нерава, као и на иервном путу и најпосле поименце у центру. Ово је прави смисао науке о спедиФичној енергији. Њу порицати противило би се свима начелима историје постања. Ова носледња доказују, да свака Функција измењује свој орган, у неку руку га васпитава. Имамо дакле да одбацимо Вунтову претпоставку, као да су сви пјтови и централ.не станице Функционално индиФерентни и као да су процеси, изазвани у централним ћедијама, само зато различни, што су и надражаји различни, и као да се надражајна појава у свој својој индивидуалности прихвата у нервном путу. 0 природи надражења које се нервима преноси немамо, као што сам вам већ раније разјаснио, још никаквих поузданих знања. Раније се нагињало претпоставци о електричним спроводним струјама, док новија гледишта с већим иравом у нервном снровођењу глддају један хемијски процес. При том ће се још увек смети да иретпостави наука о специФичној енергији, да је дакле и ова нојава надражења коју нерви спроводе, како кад према надражају различна 2 . Такође се с овом науком врло добро слаже и то, што је сваки нервни пут са, својим окон1 Голджајдер претпоставља, да онде, где се оба надражаја цојављују као неадекватна, не утичу они на крајње нервне апарате, него на вдакна. За нас је ово литање од незнатног значаја. 2 Упореди Нег1п§-а, 2иг Тћеопе (Јег МегуепШ^ке^, Бе1р21^ 1899.