Просветни гласник

804

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

чењима и својии цевтром утрвен не само за један квалитет надражења, него за читав низ сличних квалитета. Пошто нам се ча овај начин показао битни значаЈ природе нервног апарата за квадитете осећаја, биће нам јасна и заблуда ранијих стодећа коју је најпре Л.ок опронргао и коју наивно мишљење још и данас одржава, а та је: да су сами предмети око нас шарени, тошш, хладни, и т. д. Међутим ван нас је само материја, која трепери у молекуларним покретима, која је изукрштена дрхтавим честицама етра, која атоме размењује или их здружује у тела, која се покреће по најкомпдикованијим линијама. Наши нервни апарати издвајају овај или онај покрет материје или њеног етра, преводећи га на свој језик у своје уобичајено нервно надражење, те само последње осећамо као црвено или тонло или тврдо. Ова ће вам табела још једном дати збијен преглед разних форама надражаја.

Надражаји

Међупроцес у периФерном апарату

Орган

Треперења етра 400—900 билиона треперења у секуиди

преиначење у хемијски, интрамодекуларни покрет

око

Интрамолекуларни, хемијски покрети

■ неиа

језична слузокожа посна слузокожа спољашња кожа

Механички надражаји (удар, иритисак)

у питању

сви чулни органи

Тодлота

нема

спољашња кожа

Едектридитет

можда преиначење у хемијски покрет

сви чулни оргаии

Иодекударни покрети звука, субконтра Б—е 8 , 10—40000 треперења у секуиди

нема

уво

Из ових објашњења као главни резултат за Физиолошку Психологију излази, да један надражај К најзад произведе у нериФерним овршцима нерва надражење, које ћемо означити са Кр. Ово Кр допре најзад у мождану опну компликованим путовима. Ер већ мора да буде различно од К и најпосле ће оно за време сировођења претрпети опет пзвесне модиФикације. Што је из надражења Кр постало, кад је доспело у централну станицу мождане опне, нека буде означено са К с илн и као осећајно надражење. К можемо, и ако често тешко, у по-