Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

805

једином случају квалитативно и квашгитативно тачно одредити. Кр и Кс измичу се нашем посматрању скоро сасвим. Ади је Ес она материјална иојава, којој у исихичкоме као паралелна појава одговара осећај. 1 За овај осећај Е свакако нам такође потпуно недостаје могућност каквог егзактног физикалног или физиолошког мерења, али овога Е заиста има у нашој свести и оно нам је познато преко ње. Еоје сад особине опажамо на нашим осећајима, или по којим се особинама разликују наши разни осећаји један од другога? Ми познајемо три такве одлике; кло прву именујем вам квалитет осећаја. Осећаји црвеног и зеленог, тона С и укуса шећера квалитативно су различни. Другу одлику имамо у интензитету: ако пустите да се тон С све гласније разлеже, или ако квасите ваш језик све јачим раствором шећера, и т. д., онда се мења интензитет вашег осећаја, а да се квалитет не промени. Било би скроз погрешно сводити и разлике у интензитету осећаја на квалитативне разлике. За интензитет неког осећаја постоји могућност сталног прелаза у нулу за квалитет осећаја не. Трећу и последњу одлику означавамо као пратилачки тон оееЛања. Самопосматрање показује, да ноименце сваки осећај прати осећање пријатности или непријатности. Ово аФективно наглашење може достићи вредност нуле, инак по правилу има иозитивну илинегативну вредност. С тога код сваког осећаја разликујемо квалитет ц, интензитет 1 и тон осећања а, па ћемо ова слова ставити поред Е као индиције: Е 1ча Две друге одлике осећаја, њихову локализацију и њихово времено трајање, изучићемо доцније у другом склопу. Најире ћемо се забавити мкгензмтегсшосећаја. Овде настаје главно питање: нека имамо један надража.ј Е, колико је 1 осећаја Е, који одговара том надражају? Ну ми немамо никакву апсолутно меру за интезитет наших осећаја. Еад нустите да на ваше око утичу два извора светлости, онда ћете додуше моћи ценити њихов интензитет аоређењем, али је оцена могућна управо само као поређење, па и као такво оно се веома нетачно изражава у бројевима. Отуда ћемо наш задатак боље овако Формулисати 2 : Има два надражаја, Е х и К 2 и нека је Е 2 у одређеној сразмери веће од Е 1( на пр. нека је Е, два пут веће од Е х ; у каквој су онда сразмери интензитети осећаја, који одговарају тим надражајима? Еао најпроетије решење могло би се назрети најпре да

1 Старија је Исихологија била увек погрешно накдоњена, да осећаје сматра као »сазнања*. То је скроз ироизвољно: осећај је посдедица надражаја и може служити као средство за сазнање посдедњег, сам пак није никакво сазнање. Уиореди Те1сћти11ег-а, Кеие 6гиш11е§ип§ (1егРаусћоЊ^еип<1 Бо^к,Вге81аи 1899,стр. 66. д.

2 Строго узето и величине осећаја као такве не можемо поредити и мерити, него само дистанције осећаја, т. ј. раздике интемзитета осећаја; отуда Ећћ1п§ћаи8 с правом истиче, да се на пр. разноликост јасности код непосредног осећаја тек онда бројно може одредпти, кад има најмање три различне јасности (ХЈћег пе^аИте ЕтрНпскш^нЛуегке. 2еДзсћг. 1'. Рзусћ. (1. бгпп. св. I).