Просветни гласник

806

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

је и Е 2 два пута интензивније од Е 1 ; тада би Е било у простој сразмери према К. Да се ово граФички изрази надражаји би се поређали по једној апсцисној оси, а интензитети осећаја управно на ову осу као ординате. Тада би код просте пропорционалности ред интензитета осећаја чинио праву линију. Кад аћ прдставља величину надражаја К, а ас величину надражаја К 2 (види сл. 6.) и ас = 2 а1), онда би и ес, т.ј. интензитет од Е 2 био два пут већи од сШ, т. ј. од интензитета Е г Дубље размишљање и пре сваког експернменталног испитивања чини ипак невероватном такву просту пропорционалиост. Чули сте, да се К ирима као К р и да најзад доспева у мождану опну као К с . Пре но што изазове паралелну нојаву Е, подлежи дакле К читавом низу модиФикација. Било би пак чудновато, кад би ове модиФикације код К разне величине биле тачно тако одмерене, да К р остане пропорционално К а К° пропорционално Е р . Пре би много вероватније било, кад би заиста са рашћењем К уопште расло и Е. Тачнији пак однос између Е и К био би много заилетенији. По себи се разуме да деФинитивну одлуку може дати само експерименаг. Па ипак, пре но што пређемо на многобројне огледе, који су од Фехнера на овамо чињени били за изналажење узајамности измеђуЕј и К, морам се још мало упустити у значај Е ; и К. Шта је интензитет осећаја нознато нам је непосредно помоћу нашег самопосматрања. Шта се пак подразумева под величином надражаја? Очевидно количина живе силе, које има у надражају. Њу измерити, по себи се разуме да је у многим случајевима такође тешко или немогућно. Ко би на пр. могао поуздано одредити живу силу каквог светлосног извора? У овом погледу тек су нам у најновије време дали егзактне резултате номоћу својих истраживања Тћотзоп и ТитПгг. Мораће се дакле и овде рекурирати на иоређење двају надражаја. Цошто на пр. пустимо да исти извор светлости утиче прво са одређене даљине а, а затим са даљине 2а, онда ћемо свакако у другом случају имати интензитет светлости, који према првоме стоји у односу лако прорачунљивом. Експериментално испитивање почећемо с овим простим огледом. Даћемо да се равномерно дува у какву трубу на 10 мет. даљине од нас, па ћемо се све више удаљавати од ње. При томе ћемо најзад доћи до места,, са којега ћемо трубу управо још чути, а потом до другог, са којег је управо нећемо више чути. Нека је последње место