Просветни гласник

наука и настава

809

који се ггриближују иадражајној висиии, смањује оштрину разликовања интензитета. Више се пута пак покушавало, да се изнађе какав тачнији математички израз за рашћење осећајног интензитета кад расте и надражај, и.зи друкчије речено, да се тачније одреди ток оне криве линије. Најпре је Е гп 81 Не1пг1сћ \Уећ ег 1 вршио огледе, по којпма је изгледало као да је доказан законити однос између.надражајо и осећаја. Опружим своју руку и мећем на њу мале тежинице, на пр. најпре 1 десимилиграм: не осећам баш ништа. Мећем сад веће тежине до 1 / 2 милиграма и још ништа не осећам. Ови су надражаји очевидно сувише мали, они су испод надражајног прага. Тек кад метнем 2 иилиграма добијем слаб осећај. Очевидно је дакле, да су 2 милиграма надражајни праг за надражаје притиска на длану. Вебер је пак навео овај оглед: на кожу се метне тежина од 1 Фунте (500 грама), дакле тежина која много надмашује надражајни праг. Ако сад тој једној фунти додам још 2 милиграма, онда не нримећујем ништа, осећај остаје ненромењен. Додајем све више и више, мој се осећај не мења: тек кад тој 1 Фунти додам још 1 / 3 Фунте, дакле око 160 грама, осећам промену, прираштај осећаја. Овај надражајни прираштај, који је потребан да изазове промену осећаја, означићемо као аисолутни араг разликовања, саму пак промену осећаја са с1Е. Дакле тек сада, кад се 1 Фунти дода 7 3 ф . осећам надражајни прираштај, док пре тога на мојој празној руци беху довољна 2 милиграма да осетим надражајни прираштај. Сад оптеретим своју руку са 2 Фунте и додам 7з ф * При додавању ове 7 3 ф . не осећам ништа, те излази да сада морам додати 2 /з ф -» да би уопште настала промена осећаја. Узмем 3 Фунте, и излази: да би се сада изазвала приметна промена осећаја, морам додати 3 /з ф унте. Додавањем 3 / 3 Фунте код пређашњег оптерећења са 8 Фунте, додавање 2 / 3 фунте код пређашњег оптерећења са 2 Фунте, додавање 7 3 фунте код пређашњег оптерећења са 1 Фунтом и метање 2 милиграма на руку која пре тога није била оптерећена, — све то на исти начин изазива осећај неке разлике, или тачније: тек приметну промену осећаја (1Е. Молим вас'сад да промислите: да ли су нерви моје руке, кадје била празна, заиста билн неоптерећени или ненадражени, пре но што су била метнута 2 милиграма? Извесно не. Кожа и ваздух, обоје је већ чинило притисак на моје нерве у кожи. Разлог, зашто се обоје не осећа, највероватније је у томе, што је ово оптерећење кожом и ваздухом непрекидно постојало од нашег рођења, а доцније ћемо чути, да ми уопште осећамо само ироменљиве надражаје, дуге и увек једнаке надражаје наиротив не. То је на пр. узрок, што по правилу немамо

1 Чланак Таа^зшп ип<1 Сгешет&еГиМ т ^артегз Наш1^ог(;ег1>исћ с !ег Рћуз. и Аппо^аУопез апаЈот. е(; рћувјо!., 1лра. 1851, стр. 81 и даље.