Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

817

Веберов закон наговешћује. Било би пак врло могућно, да је, кад утичу два само врло мало различна К, 0 , наш мозак специјадно с обзиром на представу о већем, тако извежбан, да надражење ове представе одговара релативној диФеренцији надражаја. Као што напред видесмо, можемо такође замислити, да би такво вежбање бил.о целисходно. Али је исто тако могућпо, да се чпњеница Веберовог закона у смисду физиодошког тумачења сведе и на изменљиви утицај пренашања К п до К с . 0 томе има да одлучи Физиодогија, На сваки је начин свако цењење н поређење осећаја већ асоцијативни рад. Отуда строго узето и не смемо говорити о каквом осеЛају већег иди мањег, него само о иредстави већег иди мањег. Што Фехнер 1 у своме гдавном делу означује као осећаје раздике јесу представе о раздикама. Извесно је да су осећаји већ по интензитету раздични, ади представу о овој раздичности добијамо -тек помоћу асоцијације. Дете већ има различно интензивне осећаје, али нема још никакве нредставе о њиховом различном интепзитету. Последње нам нипошто не долази непосредно до свести, тек поступно задобијамо способност за поређење. Тако се дакле у ствари сам В е б е р о в закон показује као објашњив у извесним границама. Па ипак о самом интензитету осећаја не казује он ништа. Закони, које су с једне стране Фехнер а с друге Плато надовезади на чињеницу Веберовог закона, дали би нам, кад би тачни биди, мерило за сам интензитет осећаја. Без обзира па то, што они игноришу чак промену К р у К°, а нарочито асоцијативни карактер нашег цењења осећаја, ипак сви они полазе од погрешне претпоставке, као да су интензивне величине нагаих осећаја приступачне истој магематичкој обради као и материјадне квантитативне величине, као даје дакле и овде изводљиво сабирање Е -(- Е = 2 Е. То је скроз недоказано. Шта више тачно самопосматрање показује, да смо неспособни за такво сабирање. Отуда и наши интензитети осећаја нису дељиви. Нема никаква смисла рећи, да се један јак осећај тона састоји из многих слабих осећаја тонова. Интензивне Физичке величине такође нису неиосредно мерљиве, можемо их мерити само свођењем на времене и иросторне величине, дакде на квантитативне очигдедне ведичине. Такво свођење није изводљиво за наше психичке интензитете осећаја. Због тога нам не испада за руком сваки огдед, да из наших представа о већем иди мањем изведемо закључак о интензитету осећаја. Вунтје заистапреддагао 2 . а БеПзоеи! и Мегке1 су покушали, да спор о Веберовом закону одлуче помоћу т. зв. методе средње

1 На наведеном месту, ii, стр. 84. 2 Пре њега је већ Ј. Плато применио ову методу: 1Љег с11е Меззип^ рћу818сћег ЕтрИпЛипдеп ипс! с1аз в-езе^г, \\ т е1сће8 сНе 81агке сНезег ЕтрбпДип^еп тИ с1ег 84агке (1ег егге§епс1еп Шзасће уегкпирД (Ро&&. Апп., 1873, стр. 476).