Просветни гласник

818

ИРОСВЕТНИ Г.1ДСНИК

аостуиности. Требало је дакде да се на пр. изабере онај надражај, чији је интензитет осећаја управо на средини између осећаја двају посве различитих надражаја. Требало би да буде:

Међутим ово тражење средњег осећаја никако није могућно, како се то већ види по сопствено.ј забуни, чим се хоће да изврши огдед. Где треба од придике тражити средпну, тек смо искуством добили оцењивање за то, и наше искуство о величини надражаЈа управо највише утиче на то одењивање. Према томе пак и М е р к е л о в и су огледи показали, да експериментално одређени средњи надражај најчешће није одговарао нити аритметичкој средини, како тохоћеПлатово учење, нити геометријској, како то хоће Фехнерово учење, него је био између обе. Наша Математика није тако лако применљива на психичке интензитете 1 , као штојето случај код интензитета електричне струје. Отуда се и величина интензитета неког осећаја_чисто психолошки може деФинисати само околишним путем. Ми је можемо одредити еамо бројем осећаја, који ће протећи, кад се осећај стално и равномерно мења на краћем путу док не достигне тачку нуде' 2 . Тимо се само по себи разуме, не треба оспоравати, да је материјална по.јава надражења К с која одговара Е законито зависна од К. Није такође искључено, да се ова зависност у многим случајевима мо;ке од прилике приближно представити логаритамском Формулом. Али морам нагласити, да нам о овоме никаква обавештења не дају наши огледи за мерење осећаја. У колико су бар досад пред нама, они нас поучавају само о нашој способности за поређење интензитета осећаја. За сада не видим никакав излаз, да се, полазећи од осећаја, нађе какав закон о зависности интензитета осећаја од јачине надражаја. 0 предложеним методама говорићемо напосе додније, али оне не извршу.ју што говоре и обећавају. Нека би пак Физиологији могдо поћи за руком да тачније иснита промене К у К и даље уК°и законито утврди зависност К° од К! Тада не бих оклевао да, у смислу т. зв. физиолошког тумачења, закључим да Е, иошто је пронордионално К е , мора бити у истој законитој зависности од К као и К°. Да ово поновим, мислим на пр. да је врдо лако могућно, да је ова зависност К° однбсио Е од 3 у многим случајевима прибдижно логаритамска. Могу замисдити, да . у самим спољашњим чудним апаратима иди у спроводним путовнма

1 Удоредц за ово и зиачајну расправу од 1*. ^ап^е-а, ТЛоег с!аз Маззрппсјр Јег Раусћорћу81к ши! с!еп А1§опЉтиз с1ег Етрбпсктј-з^гбИеп. РћПоз. ЗЈисИеп, св. X и Ме1поп^-а, Ићег с11е Вес1еи(;ип§ Дез ећег'асћеп безеие«. ХеИасћпД Ј. Рзусћ. ипс! Рћуз. с1. 81пп., св XI н уоп Кггез-а, У1ег1;е1јаћг8сћг. 1'. тзз РћИ., 1882.

2 Упор. О-. Е. Ми11ег-а, 2е1*всћг. 1'. Рзусћ., св. X, стр. 27.