Просветни гласник

822

ПРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

II после свих досадашњих неуспеха, оиет је основано друштво под именом: „ Англо-америчка Комианија", која је спремила нову кодичину кабда. Идуће 1866 год. компанија је натоварила спремљсни кабд на напред поменуту велику лађу. Машпнерија на лађи била је савршенија у томе, гато је могла из воде да диже потоиљени кабл, кад би се случајно прекинуо. Овог пута компанија је била сроћнија, јер јој је пошло за руком да 15 јула исте годнне веже Европу с Америком. Одмах после овог успеха, компанија је предузела дизање кабла из мора, који је потонуо 1865 год., што јој је и испало за руком, јер је нотонули кабл на неколико места дигнут, па је онда извршена нроба с тим каблом, т.ј. послати су телеграФски знаци у Европу (Ирску) и нађено је да кабл није покварен. Оправком прекинутог кабла, добивена је још једна телеграФСка линија, што с претходнои линијом чини свега две линије. Сем предња два кабда доцније је намештено јога 10 кабловских веза Евроие са С. Америком нреко Атланског Океана. Сем ових линија Европаје везата ис више линија с Ј. Америком и Ј. АФриком. Год. 1901 износила је дужина подморске телеграФске линије 354548 км. у вредности близу две милијарде динара. Највећи део ове подморске тедеграФске мреже у енглеским је рукама, што чини врло велике користи Енглезима, како у политичком тако и у трговачком погледу. * * Из досадашњег излагања упознали смо се у главном с историјом постављања кабла кроз море, а сада ћемо прећи на опис подморског телеграФа као и на начин, на који се врши телеграФисање. Код сваког кабла, у главном, разликујемо два дела: спроводно језгро п изолатор тог језгра. Да би се могло телеграФисати на врло велике даљине, од неколико хиљада километара, треба смањити отнор језгра према отпору изолатора, што је више могуће. Зато се и прави каблово језгро од бакра, који .је добар спроводник струје. Језгро је сасгављено из једне жице илн из више увијених танких жица. Ово је језгро обавијено слојем гутанерке, која' даје врло велики отпор, од неколико стотина милиона Ома на км. Гутаперка је даље обавијена извссним ткањем, око кога су увијене челичне жице, које дају каблу велику јачину, због чега се исти при намештању теже кида. Челичне жице при обали морају бити јаче или им се број мора удвојити. Ово је нужно зато, да би се кабл сачувао: од повреде ленгерпма на лађама, од нагризања морским шкољкама, од трења кабла о стене, кад се исти креће таласима. Да се кабл још боље сачува од нагризања шкољкама, иотребно је да се гутаперка обавије још једним месинганим завојем. Кад се има на уму све ово, што је речено о саставу кабла, као и о његовом кварењу, може се рећи да се кабл мора правити врло