Просветни гласник
НАУКА И НАСТАВА
821
жидама. После 1—2 године везана је енглеска обала с морскол и холандском обалом, а године 1857 погадо је за руком Брету да веже острво Сардинују с Гребеном Спартивентом. Године 1854 Американац, Сајрс Филд (Сугиз ИеМ) намераваоје да споји Сев. Америку с Енглеском. Ради успешнијег извршења предње намере, Филд је 1856 г. извргаио везивање каблом Нове Скотске и ЊуФунланда. После тога Филдје, у друштву с Бретом, образовао једну компанију, под именом: „Атланско-телеграфска Комаанаја", која је спремила кабл дужине 4000 км. а пресека 16 мм. у пречнику. У лето 1857 г. компанија је ставила овај снремљени кабл на две лађе, које су се кренуле из Валенције у Ирској. А.ли је н овај покушај био зле среће, јер се кабл, после намештања од 600 км., нрекинуо, а остатак није био довољан да се предузеће још једном обиови. У пролеће идуће 1858 г. поменута компанија отпочела је намештање кабла, ношто је прво била спремљена довољна количина истог. Овог пута било је решено, да намештање не отпочињу с краја већ са средине Атланског Океана. За то компанија раздели кабл на две лађе, од којих се једна крене од средине Атланског Океана на исток а друга на запад. Ни овог пута иамештање није иснало за руком, јер се кабл прекинуо носле намештања од 149 км. Овај несрећии случај није комнаннју омео, јер је она, готово одмах после тога, отпочела опет намештати кабл од среднне океана и наместила је 476 км., па се онет нрекинуо. У лето исте 1858 г. компанија, пошто је била спремила довољну количину кабла, поново Је отпочела с намештањем истог, гато јој је и испало за руком, јер је 24 .јула једна лађа дошла до европске а друга до америчке обале, тј. била је везата каблом Европа с Америком (Ирска с Њуфунлавдом). Погато су прошла три дана од намештања кабла, већ је саобраћај отпочео, усљед чега су одважни предузнмачн били бурно поздрављени. После кратке употребе примећено је, да је изолација кабла, с дана на дан, бивала све слабија, због чега су се морали уиотребљавати врло осетљиви примачи. Већ 20 августа кабл је ностао сасвим неупотребљив, те је и овог пута цео труд пропао. Овај неуспех задржао је неко време Филда и његове другове од поновног подузећа, али им то није ноколебало веру у успех. Наскоро после овога била је састављена једна научна комисија, која је имала да реиш сва претходна питања за ионовно везивање каблом Америке и Европе. Године 1864 био је скупљен довољан капитал за прављење новог кабла, те су тако идуће године, крајем јуна, могли отночети поново намегатање кабла и то су вргаили једном врло великом лађом. Кад је већ било намегатено 2196 км. кабла, исти се прекине над морском дубином од 3600 м. И ако се на све могуће начине покугаавало да се кабл извади из мора, ипак се није успело, и експедицнја се опет врати без успеха.