Просветни гласник

820

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

НАМЕШТАЊЕ КАБЛА И ТЕЛЕГРАФИСАЊЕ ПРЕКО КАБЛА

Еабдом се назива једна жица или снод бакарних жица, умотаних у какав изолатор, а преко којих се телеграФише кроз мора. 0 сасгаву кабла биће доцније речи, а овде ћемо изнети у главном све тешкоће, на које се наилазило при намештаљу кабла. Не само наметтање кабла, при чему су претрпљене огромне штете, већ и телеграФисање кроз море наилазило је на велике тешкоће. Али политички и трговачки интереси Европљана а нарочито Енглеза императивно су налагали, да се савладају све тешкоће и да се преко Атланског Океана нрво веже Европа с Америком. Први иочеци при намештању кабла били су зле среће, јер се долазило с намештањем кабла скоро до краја, али су се каблови кидали и тонули у море, услед чега су упропашћивани милиони. Све ове несреће и недаће нису ометале доцније покушаје с намештањем кабла, већ су напротив помагале, ,јер су показивале недостатке, због којих су ти покушаји пропадали. Једна од највећих тешкоћа, при намештању кабла, била је у томе, што се кабл, услед своје велике тежине, кидао и дубоко (4—5 км.) тонуо у море, одакле се није могао извадити. Пре но што се отпочне намештање, кабл се смести на извесној лађн, с које се одвија, кад се лађа креће. При овом одвијању кабл прави лук, дуг но неколико км., а његова се маса креће прилично великом брзином. Ако би се покушало да се ово кретање каблове масе задржи, одмах би се исти прекинуо. За то кретање лађе мора бити равномерно, тј. лађа се мора кретати истом брзином. Чим би се лађа кретала спорије, правили би се на каблу чворови и исти би кривудао као змија; а ако би се лађа кретала брже, наступило би кидање кабла. С обзиром на све ово, мора се направити нарочита лађа, иодесна за смештање кабла, за рад на истој као н за брзо спречавање несрећних случајева. Први покушај намештања кабла кроз море учинио је Џакоб Брет (Јаков ВгеМ) 1850 г. Разуме се, да је Брет прво чинио пробне покушаје у разним рекама и пристаништима. Овом приликом Брет је везао француску с енглеском обалом, и то је извршио за један дан. Чпм је везао поменуте обале, с успехом је извршио и телеграФисање. Што је Брет ово намештање свршио за један дан, узрок је тај, што је највећа дубина канала била 50 м. Већ идућег дана није се могло телеграФисати, јер је кабл код Француске обале ударио о оштро камење, услед чега је гутаперка (којом су жице обвијене) била повређена и тиме је кабл био онеспособљен за спровођење струје. Идуће, 1851 г. опет .је васпостављена телеграФСка веза између поменутнх обала, пошто је жица каблова преко гутаперке била омотана још и гвозденим