Просветни гласник

922

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

и друга реч, и глас и звук, мн ћемо ее сдужити једаом оиштом рсчи. која иостоји у музиди, а то је тон (за једнину) н тонови (за множину). Тон је, дакле, у музици, један известан глас или звук ма које вџсине или низине. Шта је тон — кажи ти? — Ти? (Учитељ узима два разна тона, један за другим, на хармониуму ил.и виолини, и пита:) Колико сте тонова чули? — Који је виши, а који нижи? —(Ако греше, учитељ понови то на инструменту, све док не погоде, а затим даје два разна тона својим гласом са а и пита који је виши, па се обраћа и ученицима:) Кажи ти твојим гласом са а један тон! Де, сад, други виши! А ти кажи прво један висок тон! Де, сад, нижи! Јесу ли сви тонови једнаки ? Нису. Разликују се, дакде, по висини. Слушали сте жубор потока и шуштање лишћа. Кажи ти: које је више — жубор или шуштање ? — Не може то да се погоди, децо. Има тонова, као што видите, чију висину не можемо да одредимо, јер .је наш слух не може да разликује. Тонови, чнја се висина или низина не може да одреди, зову се немузички тонови, или, по физици, то уираво и нису тоновн, већ шум, а то су: жубор, жагор, шуштање, грмљавина. лупњава, тонот, Фијук, итд. Ми ћемо се бавити само музичким тоновима, т. ј. оним које можемо разликовати по висини, било при певању или свирању. Кад се обазремо на све што чујемо у животу, било нри свирању или певању, или у разним гласовима разних живих створова, — ми разликујемо многе и разне тонове по висини, почевши, на пример, у војно.ј музици од оне највеће трубе, или у оркестру од оне највеће виолине, па до најмање Флауте, или, при певању, од најдубљег мушког гласа, па до највишег женског или дечијег сопрана. У ствари ти многобројни тонови имају у основи главних седам разних тонова, који се битно разликују по висини, а они остали многобројни тонови су само њихово ионављапе , тање или дебље — навише или наниже. Ево примера: 1 (Учитељ на хармониуму узима на мах једну октаву, одједном, али тако, да ученици не виде руке насгавникове и не виде да је узео два клавиша од једном. Прекида звук на мах и пита:) Колико је то тонова — кажи ти? — Ви сге чули као да је један тон, али у ствари ја сам узео два тона, само што су оба — један као и други, поновљени и сливају се један у други, те изгледају као један тон, кад со оба од једном узму. А ево да их узмем сваки за се: (Учитељ узима један за другим исте тонове октаве: прво доњи, па горњи, а за-

1 Овај пример иора сасвим изостати тамо где нема хармониума.