Просветни гласник

926

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Долинс у пдашшама, којс иису имале гдечера, имају потпуно изравнат под. Ово само у том случају, ако планине нису потпуно младе, т. ј. ако нису у геолошкој садашњостп постале — а сво су горе побројане планине старе. Дна бочних долина састају се са днима главних долина у истој висини; водопада нема никако, или су ограничени на највише изворне области. И стране су изједначене; слој растреситог материјала, који је нојмио да се лагано наниже сасуљава, покрива их. Смењивање тврдих и меких стена само се слабо примећује у облику страна. Свуда влада равнотежа између добијања и одвођења растреситог материјала. Готово се нигде не промаља гола стена. Планине имају облик средњих нланина све до самога врха. Ово је зрело аланинско земљиште , које је лред нама. Сасвим су друкчије алписке долине, у колико су оне биле напуњене глечерима. Ту нема ни помена о иотпуно изједначеном паду дна до- 1 лине. Уместо умањујућег се пада од почетка до ушћа долине, .јавља се величанствена ступњевитост. Одавно је познато, да реке у свом уздужном проФилу показују ступњевитост; али се у истини готово потпуно превидело, да ступњевитост није ограничена самО на реке, већ да у истој учествује цело дно долине у својој потпуној ширини. Не самО на дну реке, већ на дну целе долине смењују се нотпуно блаГо нагнути са стрмо нагнутим деловима. Пођимо на пример у најгорњу Штубајску Долину (Северни Тирол), па идимо на више, то ћемо видети са Мутербершких Алпа, како се дно долине, које је нре тога ноказивало само незнатан усион, од једном уздиже стрмо и то својом целом ширином, од ирилике 0,5 км. Понењимо се извијуганом стазом на ову стенениду, ко.ја је висока готово 600 м., па ћемо изнад ње доспети поново у део долине, који је мало нагнут, у коме се налази дражђанска колиба немачког и аустријског алииског друштва. Док тако долине показују у своме току ступњевитост, дотле се с друге стране Јављају степенице нарочито на ушћима бочних долина. У долину Роне, коју ћемо узети као пример, утиче с југа код Сиона читав низ бочних долина; тако долина Нандаца, сједињене Финшке Долине, даље источно АјФишка Долина и Туртманска Долина; све оне имају на своме пзлазу моћне стененице од такве висине, која чес.то достиже но неколико стотина метара. Тако да би се стигло у Наидачку Долину, мора се стрмо пети по многим завојицама, док се тек на висини округло 300 м. изнад дна Ронине Долине не достигне дно бочне долине. Бочне долине као да висе изнад главне долине. Главна долина јаче је удубљена од бочних долина, она је и сувише дубока за исте, или као што је Пенк назвао, она је иредубљена. То вреди не само за главне алписке долине, већ и за бочне долине према њиховим бочним долинама другога реда. За некада поглечерене алписке долине може се поставити нотпуно опште правило: да су све долине према својим бочним долинама предубљене, то