Просветни гласник

ИЛУКЛ II ИЛСТЛНА

927

значи, да ггоследње утичу ступњевито, а нису им дна на истој висини као у неноглечереним планинама. При том је ступњевитост додинског дна изражена много оштрије, но ступњевитост данашњеге речног тока. Данас реке, усецањем у стеиенице, КЈшају да упиште ступњевитост. То им до душе још није потпуно пошло за руком. Све степенице још показују водопаде или бар брзаке. Тако су усечени у степенице, којима горе поменуте бочне додине утичу у Ронину Долину, огромним водопадима богати теснаци. Овде су нодигнуте многобројне електричне централе, због великог пада бочних река мадо пре својих ушћа у Рону. Сличне односе показује свака велика алписка долина, тако Рајнска Долина, Салцашка Долина итд. Понеки теснаци, којима бочни потоци утичу, прослављени су због своје дивљачности; тако Таминско Ждрело код Рагаца на Рајни, Љхтенштајнски и Еицлошки Теснац, недалеко од Салцаха и т. д. Са ступњевитошћу алписких долина у вези је једна друга особеност: појава пречага. Готово свака степеница крунисана је са по једном пречагом, која се пружа као бедем од једне долинине стране до друге и такокаодазаграђује горњи део долине од стеиенице. Ове су нречаге од стене, у коју је река најчешће усеклаждрсло. Таквуједну пречагу имамо у најгорњој Штубајској Долини, која се налази изнад степенице Ова је пречага потпуно заокругљена и скроз и скроз углачана, као што су то у опште пречаге у алписким долинама. Она ноказује облике округласте грбе, као што су они тако карактеристични за глечерска дејства. Благим округлим облицима пречаге оштро контрастирају вертикални зидови ждрела, које је ноток усекао у пречагу носле нестапка леда. Мало даље низ долину придружује се одсек степенице, који исто тако носи трагове глсчерског дејства. Како је необично велики број стененица и пречага у алписким долинама прегнантно показује горња долина Ара. Полазоћи од Доњоарског Глечера, из чије глечерске каније истиче млади Ар, пролазимо најпре равно земљиште долине, округлр 2'/ 2 км. дугачко, у којој су глечерске воде сталожиле моћне масе песка и облутка, производ моренског засипања Доњоарског Глечера. Даље низ долину издиже се поново каменито дно у снажну пречагу од 30—40 м., коју је Ар просекао у виду узаног ждрела. У непосредном суседству Гримзелхоспица придружује се широк басен, дугачак око 3 / 4 км., који је испуњен песком и шљунком. Даље низ долину долази ноново пречага, која се овде удружује са изразитим стварањем степенпце, затим онет басен испуњен растреситим материјалом, потом пречага са образовањем степенице и т. д. И ако су пречаге у најгорњој долини Ара особито лепо развијене, то ипак све алписке долине показују више мање сличне односе. Данас су пречаге расечене рекама, а басени су изнад пречага добрим делом засути реченим наносима. Ну представимо себи ова ждрела,