Просветни гласник

928

11РООВЕТНИ ГЛАСНИК

постада по евршетку поглечеравања, затворена, а нанос удаљен, и на тај начин васпостављено стање, као што је постојало одмах по нестанку леда; то се сви басени изнад пречага претварају у језера, која деже ступњевито једно изнад другога. Читави низови језсра исиуњавали су наше Алае на крају Леденог Доба, на сличан начин, као што се они још и данас налазе у Норвешкој. Још се и данас у нонеким басенима познају висока стања језера по старим обадским линијама, као што су она била пре усецања ждрела; тако у басену андерматском недалеко од кланца Светог Готхарда, он је на доњем крају ограничен једном пречагом, у коју .је Рајс усекао Шеленски Теснац. Најчешће су до душе језера само кратко време трајала, тако да нису оставила никакве трагове. Брзо се усецаху њихове отоке, док су она одозго била засииана. Тако постадоше широке наносне равнице, које се јављају нарочито у великнм долинама. Језера су се очувала само тамо, гдеје дејство токуће воде било врло незнатно; тако у нашим бочним долинама, као што је на пр. Гелмерско Језеро у области Ара; затим на кланцима, но пре свега не ретко у најдоњем делу великих алписких долина. Овде наилазимо на велика бочна алннска језера у Швајцарској: Женевско, Бринцко, Тунско, Фирвалдштетско, Душко, Циришко и Воденско Језеро; у Горњој Баварској разна горњобаварска језера и у Аустрији салцкамергутска језера ; најпосле горњо-талијанска језера. Сва ова језера још нису засута због тога, што су многобројни басени, који су даље горе постојали, примили речни нанос. Данас до душе прети и њима засипање, као што то показују широке акумулационе равнице, које се распростиру одмах изнад језера. Језера су бида раније очевидно још већа, а данас су већ засута у својим највишим деловима. Она су с доње стране загаћена нречагама, које су у својој унутрашњости најчешће од стамените (апа1ећеп(1) стене, на које су налегле моренске масе. Отоке су се већ делом усекле у пречагс и тако су спустиле језерско огледало, на Женевском Језеру на пр. за 30 м., на Циришком Језе^у за 10 м. Ну искључено је да језера потпуно истеку усецањем отока, јер је пад река испод језера и сувише мади, а да би оне могле знатно да удубе своје корито. Ивична алписка језера неће бити уништена истицањем, већ засипањем. Друкчије је код језера високих планина. Нри њиховом уништавању игра важну улогу и ерозија њихових отока. Ако се питамо, како су иостале стеиенице и пречаге и басени алниских долина, који стоје с првима у вези, то за цело нећемо моћи кривити за то текућу воду, пошто видимо, да она данас тежи свуда, да се усече у пречаге и степенице и да заспе басене, дакле уираво да уништи оне карактеристичне црте. Стари глечери једино и само могу се узети у помоћ ради објашњења. За ово говори на првом месту чињеница, да стеиенице и пречаге наилазимо искључиво у таквим ила-